Експериментална терапија: Вирус убија супербактерије

Експериментална терапија у којој вируси убијају супербактерије успешно је примењена на пацијенткињи у Белгији којој нису помогле ни две године лечења антибиотицима да јој зарасте рана на нози.

Током ове терапије коришћене су вируси који инфицирају бактерије, такозвани бактериофаги. После примене експерименталне терапије у комбинацији са антибиотицима, рана је престала да цури и почела да зараста, наводи се у научном раду објављеном у часопису „Нејчр комјуникејшнс“.

Три месеца касније, лекари више нису нашли присуство супербактерије у телу жене, а рана је успештно зарастала.

Бактерија се није вратила после терапије вирусом

Истраживање ове терапије и праћење здравственог стања пацијенткиње траје већ годинама, а научници су сада објавили да ни после три године од примене бактериофага, бактеријска инфекција се није вратила.

Концепт примене вируса који убијају бактерије постављен је још пре готово 100 година, 1928. Међутим, будући да су се ускоро појавили први антибиотици у фармацеутској индустрији, научници су поклањали мање пажње бактериофагима, пише „Лајвсајенс“.

Ипак, поједини научници у Совјетском Савезу и Источној Европи наставили су са истраживањима, са различитим успехом. Занимање за вирусе убице бактерија поново се појавило у последњој деценији, као део стратегије да се стане на пут супербактеријама које су постале отпорне на антибиотике.

Међутим, научници нису до сада успевали да их успешно примене, јер као што бактерије еволуирају и постају отпорне на антибиотике, тако могу да постану отпорне и на вирусе. Оно што буди наду код научника је и што вируси могу да мутирају и да избегну бактеријски „имунитет“. Такође, бактерије не могу тако брзо да наслеђују гене за резистенцију на вирусе као што могу на антибиотике, каже Пол Тарнер, професор Универзитета Јејл.

Последњи случај, забележен у научном раду из Белгије, показује како научници могу да „истренирају“ бактериофаге да убијају одређену врсту бактерија кроз процес познат као „преадаптација“.

Анаис Ешкенази, вођа студије и специјалиста интерне медицине болнице „Еразме“ Универзитетске клинике у Бриселу са својим научним тимом, користила је експерименталну терапију вирусима на пацијенткињи којој се развила инфекција супербактеријом после операције бутне кости, која јој је поломљена у бомбашком нападу на бриселски аеродром 2016. године.

Заражена бактеријом отпорном на антибиотике

Њена хируршка рана била је заражена бактеријом познатом као клебсиела пнеумоние. Многи сојеви ове бактерије постали су отпорни на антибиотике, а један од њих је изолован и код ове пацијенткиње. Она је била три месеца на третманима различитим антибиотицима, али јој прелом још није био зарастао, а инфекција је трајала, каже Ешкенази. Због тога су лекари предложили експерименталну терапију.

Пацијенткиња је била добар кандидат за терапију јер се радило о резистенцији која је повезана са биофилмом, у ком се колоније бактерија држе за неку површину тако што обложе сопствене ћелије заштитним филмом, који онемогућава или ослабљује дејство антибиотика. Међутим, вируси бактериофаги и у таквим случајевима могу да делују.

„Многи бактериофаги имају способност да уништавају биофилмове и тако омогућавају антибиотицима да лакше продру међу бактерије и униште их“, објашњава Ешкенази.

Како би идентификовали најбољег кандидата међу бактериофагима, лекари су послали узорке институту за бактериофаге, микробиологију и вирологију „Геогргиј Елијава“ у Грузији.

Усмерена еволуција вируса

Потом су у лабораторији пустили бактериофаге које је одредио институт да инфицирају бактерију и да се умноже, како би се прилагодили могућој генетској мутацији клебсиеле коју је жена имала. После 15 кругова оваквог прилагођавања, створили су мутирани вирус који је био довољно снажан да убије варијанту клебсиеле пнеумоније коју је жена имала. Овај тип усмерене еволуције аутори су назвали „преадаптација“.

Експериментална терапија требало је да буде примењена на пацијенткињи још 2016. године, али је због неслагања међу лекарима то учињено тек 2018. У међувремену је пацијенткиња све време безуспешно била на антибиотицима.

Потом је, после нове хируршке обраде ране и убацивања коштаних транспланата „импрегнираних“ антибиотицима, пацијенткиња шест дана примала експерименталну терапију. Већ после два дана стање се поправило, а почела је да добија и нове антибиотике за које се сматрало да су успешни против ове бактерије.

Combining bacteriophage therapy with antibiotics markedly improved the condition of a 30-year-old patient with a fracture-related, pan-drug-resistant Klebsiella pneumoniae infection, according to a case study in @NatureComms. https://t.co/EWGtnbt2hF pic.twitter.com/6606ZwQ3LJ

— Nature Portfolio (@NaturePortfolio) January 19, 2022

Три месеца касније, инфекције више није било, а рана и кост су јој зарасли.

Научници сматрају да је употреба бактериофага била кључна како би се победила упорна бактерија, јер се стање поправило и пре него што је пацијенткиња почела да прима нову врсту антибиотика.

Професор Јејла Пол Тарнер каже да би у будућности вируси могли да се користе заједно са антибиотицима, али и као самостална терапија против бактерија, нарочито оних на које антибиотици не делују. Он је додао да су потребна опсежна клиничка истраживања примене бактериофага, јер су она „златни стандард за све нове терапије, па и за њих“, пише Лајвсајенс.