Не плаћа се само квадрат: Који су „скривени“ трошкови приликом куповине стана

Приликом одабира некретнине, није важна само њена цена и локација, већ постоји доста „скривених“ трошкова, односно оних на које се можда мање обраћа пажња.

Грађани Србије се, према подацима из 2021. године, највише одлучују за станове од 72 квадрата, тј. за двоипособне некретнине.

Како цена по квадрату доста варира, крећући се од 900-1.000 евра на периферији па до 2.000, 3.000 или 4.000 евра на атрактивним локацијама, тешко је сумирати егзактан, коначан износ, на који утичу и следеће ставке:

Порез на пренос апсолутних права

Порез на пренос апсолутних права је нешто за шта се наводи да би требало да буде трошак продавца, али је у пракси — расход који иде на терет купца, док га за то овлашћује продавац.

Олакшица је та да су овог пореза ослобођени купци првог стана. У том случају, закон налаже да продавац има обавезе да плати овај порез, који износи око 2,5 одсто од вредности стана.

Агенцијска провизија и ПДВ

Један од највећих трошкова приликом куповине стана је ПДВ. Према новом закону, уколико нисте куповали некретнину од 1. јула 2006, и актуелна некретнина вам је прва, онда сте ослобођени и овог пореза. Али, да би се то реализовало, треба да испуните одређене услове. ПДВ је око 10 одсто вредности стана.

Агенцијска провизија свакако није мали фактор, и онда обично износи два одсто вредности стана.

Трошкови за кредитне купце

За кредитне купце важе посебни прописи, односно они се суочавају с више трошкова у односу на кеш купце. Пре одобреног кредита, имајте у виду следеће ставке: трошак извештаја Кредитног бироа и трошак меница (око 4 евра), извод из регистра непокретности (10 евра), такса за заснивање залоге (85 евра), затим трошак уписа хипотеке (170 евра), процена вредности која је око 100 евра, потом обрада захтева за кредите са НКОСК (30 евра).

Такође, за кредитне купце је важно да се камате разликују од банке до банке, али би требало имати у виду номиналну каматну стопу и ефективну каматну стопу. Прва се односи на новац који се даје банкама јер су омогућиле кредит, а друга подразумева додатне трошкове, који нису експлицитно наведени од банке и клијенти их често превиде.

Укњижба и нотар

Уз наведене обавезе, потребно је рачунати и на курсну разлику, као и укњижбу, будући да упис у катастар кошта неких 6.000 динара. Када је реч о дилеми — кредит динарима или еврима, прва опција је, како наводи „Бизнис телеграф“, сигурнија јер не ризикује промену курса. Уз све ово, ту су и трошкови за нотара.