Како је Бајденова псовка скренула пажњу са суштине – инфлације која потреса економије САД и света

Главна вест у светским медијима је да је амерички председник опсовао новинара Фокс њуза након питања о утицају раста инфлације на овогодишње изборе за Конгрес. Питање је, међутим, да ли је груба реакција Џозефа Бајдена требало да скрене пажњу са суштине – проблема инфлације под којом грца и Америка и остатак света и тога ко је за њу крив.

Наиме, излазећи са састанка Бајденовог Конкуренцијског савета, Фоксов дописник из Беле куће Питер Дуси довикнуо је може ли поставити питање у вези са инфлацијом и да ли је то политичка одговорност.

„То је велика предност, више инфлације“, саркастично је одговорио Бајден и додао „који глупи кучкин син“, вероватно несвестан да му је микрофон још увек укључен.

Biden calls Fox News reporter Peter Doocy a "stupid son of a b----" https://t.co/N1t3oy4HSu (video via @quicktake) pic.twitter.com/BuRsKeJm9P

— Bloomberg (@business) January 24, 2022

Душан Пророковић са Факултета за дипломатију и безбедност верује да се Бајдену псовка омакла јер, како каже, сумња да је амерички председник способан да контролише своје изјаве у тој мери да би могао да усмерава или релативизује питања новинара кроз псовке.

Инфлација потреса америчку и светске економије

„Што се тиче инфлације ја нисам сигуран да је Бајденов одговор заиста био саркастичан. Наиме, у његовој администрацији има свакојаких ликова, па чак и оних који су на становишту да инфлација може бити добра. Инфлација јесте катастрофална за грађане, она се најпре манифестује падом куповне моћи, али она не мора бити тако лоша за мултинационалне корпорације које ће вероватно успети да добију неке нове количине новца, а грађани ће своју штедњу усмеравати ка деоницама и новим инвестицијама. Вероватно ће се наставити и овај циклус штампања новца, тако да ће мултинационалне корпорације пунити своје буџете из примарних извора“ , објашњава Пророковић.

На питање колико потези попут неконтролисаног штампања новца штете глобалној економији, наш саговорник каже да је то питање за милион долара.

„Инфлација није непозната ни нама у Србији и њоме су се бавили најпре економисти, али и социолози и политиколози. Инфлација има неколико димензија и одражава се на различите аспекте нашег друштвено-политичког система. Такође, инфлација је била присутна у свим европским земљама у различитим временским периодима, а била је присутна и у Сједињеним Америчким Државама почетком осамдесетих година, али никада нисмо имали ово што данас имамо – да је толика инфлација у највећој светској економији“, указује Пророковић.

Нема покрића за штампање долара

За долар су, додаје, везане многе валуте широм света, а многе економије зависе од америчке.

„Ако се инфлација у Америци настави овим темпом који је виђен у новембру и децембру прошле године то може оставити огромне последице по глобалну економију. Можда је то у интересу неких мултинационалних корпорација, али тај њихов профит ће бити мали у односу на све оно што можемо гледати у глобалним размерама“, изричит је Пророковић.

Према његовим речима, Бајденова администрација је планирала да „упумпа“ 4700 милијарди долара у амерички систем. Део тога би, наводи наш саговорник, ишао за јавне радове, инвестиције, технолошки развој и зелену агенду, а део би ишао на социјална давања.

„Сасвим је јасно да толиког новца нема. То је веће од БДП-а Немачке. Дакле, никаквог покрића за штампање тог новца нема и врло је тешко претпоставити како ће се то даље одражавати и преливати најпре на Европску унију, потом на Јапан, али и Кину која има разгранате трговинске односе са САД. То је питање за економисте, али што се ове политиколошке стране тиче историја нас учи да када год је долазило до овако великих турбуленција, долазило је и до ратова, јер они који су покретали те инфлаторне спирале нису могли другачије да се ваде из ситуације у коју су долазили до производњи других криза које су, напослетку, резултирале војним сукобљавањем“, закључује Душан Пророковић.

Цене у Сједињеним Државама су у децембру 2021. повећане за седам процената у поређењу са годином раније – што представља највећу стопу инфлације у последњих 40 година, објавио је Секретаријат за финансије. Веће цене обележиле су америчку економију током целе претходне године, а њихов раст највећи је још од 1982, наводи „Глас Америке“.