Стиже „франкенштајн варијанта“ короне?

Људи се питају да ли ће вирус еволуирати у блажу форму, али нема одређеног разлога да то уради. Мислим да не можемо бити сигурни да ће вирус временом постати мање смртоносан, каже доктор Стјуарт Кемпбел Реј, стручњак за инфективне болести Универзитета Џонс Хопкинс.

Због узроковања блажих симптома у односу на делту, омикрон је подстакао наде да то значи почетак тренда кад ће вирус постати попут обичне прехладе. То јесте могућност, како указују стручњаци, с обзиром да се вируси не шире добро ако брзо убију свог домаћина.

Али вируси не постају увек мање смртоносни током времена, преноси "Блиц".

Сој би такође могао да постигне свој главни циљ – репликовање – ако заражени развију иницијално блаже симптоме, рашире вирус у интеракцији с другима а после тешко оболе.

Постепено побољшање у заобилажењу имунитета помаже вирусу да преживи током дужих периода. Кад се први пут појавио САРС-ЦоВ-2, нико није био имун. Али, инфекције и вакцине су донеле бар одређени имунитет већини света па вирус мора да се адаптира.

А за своју еволуцију има више могућих путева.

Животиње би могле потенцијално да инкубирају и ослобађају нове сојеве. Кућни љубимбци, јелени и куне из узгајивачница само су неке од животиња рањивих на корона вирус, који може потенцијално да мутира у њима и скочи назад на људе.

Други потенцијални пут је да са омикроном и делтом у циркулацији људи могу да добију дупле инфекције које би могле да доведу до, како је рекао др Реј, “франкенваријанти” (Франкенштајн + варијанта), хибрида са карактеристикама оба соја.

Кад се нове варијанте развију, тешко је рећи какве би могле да се појаве. На пример, омикрон има много више мутација од претходних сојева, око 30 у шиљатом протеин којим се качи за људске ћелије. Али такозвана ИХУ варијанта идентификована у Француској има 46 мутација и делује да се није много проширила.

Научници стално указују на јавне здравствене мере, попут маски и вакцина, ради обуздавања појаве нових сојева. Иако је омикрон бољи у избегавању имуног система од делте, вакцине и даље нуде заштиту и бустери увелике смањују вероватноћу од тешког обољења, хоспитализације и смрти.

Др Реј је рекао да су вакцине као оклоп за човечанство који увелике спречава ширење вируса иако га не зауставља у потпуности. За вирус који се експоненцијално шири, како је рекао, све што обуздава његов пренос може да има велики ефекат. Такође, кад вакцинисани оболе, њихови симптоми су обично блажи и инфекција брже прође, што оставља мање времена да се створе опасније варијанте.

Стручњаци сматрају да вирус неће постати ендемски попут грипа све док су стопе глобалне вакцинације ниске. Генерални директор СЗО Тедрос Адханом Гебрејесус рекао је да заштита људи од будућих сојева – укључујући оних који би можда бити потпуно отпорни на данашње третмане – зависи од окончања глобалне неједнакости у вези вакцина.

Тедрос би волео да се до средине ове године вакцинише најмање 70 одсто становника сваке нације. Тренутно, има десетина земаља у којима је потпуно вакцинисано мање од четврт популације, према подацима Универзитета Џонс Хопкинс.

У међувремену, појава нових сојева је неизбежна, како је истакао директор Института молекуларне вирусологије Универзитета Минесота Луис Менски.

"Са толико невакцинисаних људи, вирус и даље има својеврсну контролу над оним што се дешава", закључио је.