Три састојка у храни опаснија и од шећера

Шећер је један од највећих и најпознатијих „отрова“, а велике количине могу нанети штету здрављу. Утиче на појаву болести попут високог крвног притиска, дијабетеса, а упале у телу често су последица прекомерне конзумације шећера. Међутим, у храни постоје ствари које су потенцијално штетније од шећера.

Данас имамо готово неограничен приступ вишеструко обрађеној храни и готовим јелима – због чега их већина људи једе превише.

Још нездравије од шећера:

Транс-масти

Транс-масти настају током индустријског стврдњавања изворно здравог биљног уља. Чак и ако се уље загрева јако дуго и на врло високим температурама, настају транс-масти – на пример у фритези.

Транс-масти се сматрају најопаснијим мастима за конзумирање, с обзиром на то да могу негативно да утичу на ниво холестерола и повећају ризик од срчаних болести. Када се конзумирају, транс-масти могу да повећају ниво лошег холестерола (ЛДЛ), а снизе ниво доброг холестерола (ХДЛ), чинећи га негативном масном киселином која није добра за целокупно здравље.

Да бисмо редуковали унос транс-масти, треба избегавати готова јела и брзу храну колико год је то могуће.

Транс-масти се у великим количинама налазе у пицама, хамбургерима и дубоко прженој храни (попут помфрита). Али и грицкалице попут чипса или пецива такође су богате нездравим мастима.

Вештачке боје

Многе намирнице природно имају мање интензивну боју него што смо ми као потрошачи навикли. Слаткиши, кукурузне пахуљице, али и многа пића су стога међу намирницама које се често обогаћују синтетичким бојама, посебно такозваним азо-бојама. Међутим, за њих се сумња да лако узрокују нетолеранцију на те ствари. Можете је препознати по симптомима као што су копривњача, астма или едем коже. Код деце би вештачке боје такође могле узроковати поремећаје пажње и хиперактивност.

Приликом куповине треба пазити да у корпи за куповину заврше само намирнице с природним бојама, преноси портал Кликс.

Боје се означавају Е-бројевима на декларацијама производа, као и остали додаци храни. Е-број служи као потврда токсиколошке евалуације и класификације појединог додатка. Боје носе ознаке од Е-100 до Е-180, од којих су неке природног порекла нпр. хлорофил (Е-141) и каротен (Е-160), док су друге синтетизовани хемијски спојеви тачно познате структуре нпр. Зелено С (Е-142) и Смеђе ФК (Е-154).

Нитритна со за месо

Већина произвођача хране користи натријум нитрит (NaNO2) или нитритну со за сушење меса како би дуже очували јако обрађено месо попут шунке, саламе, сланине или чак кобасице и како би појачали арому и боју. Сухомеснатим производима даје препознатљиво црвену боју. Натријум нитрит се користи да би се месо брже усолило и спречио развој бактерија.

То је мешавина кухињске соли и калијумовог или натријумовог нитрита (Е-249 или Е-250). Када се ови производи загревају, стварају се штетни нитрозамини који подстичу чак и развој карцинома. Нитрит реагује са храном богатом беланчевинама (дакле месом, сојом) и са зачинима и такође формира канцерогене нитрозамине.

Конзумација ових месних производа подстиче и кардиоваскуларне болести, и то до 40 посто. Зато је боље користити непрерађено органско месо уместо кобасица и сличних производа.