Русија развија до 2030. године квантни интернет - отпоран на нападе

Квантни интернет, чије је стварање најавила Русија, представља мрежу квантних рачунара који међусобно размењују податке доста безбеније од конвенционалних, јер могу да лако открију „прислушкиваче“ у комуникационом каналу. Такав интернет сигурно ће прво да користе војска и државне установе, а у рукама грађана могао би да буде тек за коју деценију.

Руска државна корпорација „Росатом“ објавила је да планира да до 2030. године направи интернет заснован на квантним компјутерима, односно да ће им главни задатак у периоду од 2025 – 2030. бити обједињавање првих квантних процесора у заједничку мрежу и стварање квантног интернета. Како су најавили, њихови научни сарадници ће да представе Влади Русије нацрт развоја квантних прорачуна до краја 2022. године.

Квантни интернет открива „прислушкивање“

Пошто је успостављање комплетне квантне инфраструктуре још далека будућност у било којој земљи, председник „Оупенлинк групе“ др Милош Јовановић предочава да квантни интернет о ком се данас говори подразумева комуникацију између квантних рачунара која се одвија помоћу квантне криптографије, која се користи за сложене операције попут шифровања, дешифровања и обраде великих количина података.

„Квантна криптографија користи квантну механику, односно квантну физику, како би омогућила безбедну комуникацију. У суштини, она омогућава двема странама да креирају заједнички бит, односно стринг, неку секвенцу која је позната само њима и која се може користити као кључ за енкрипцију и декрипцију порука. Важно јединствено својство квантне криптографије је способност корисника који комуницирају да уоче присуство треће стране“, објашњава он за „Спутњик“.

Јединствено својство квантне криптографије је способност корисника који комуницирају да уоче присуство „прислушкивача“.

© Fotolia / Tomasz Zajda

Уочавање „прислушкивача“ у комуникацији која се одвија помоћу квантне криптографије је могуће зато што он мора да мери тај, јединствени кључ да би „прислушкивао“, што ствара неправилности у комуникационом каналу које откривају његово присуство. У комуникацији која се одвија помоћу конвенционалне криптографије није могуће уочити „прислушкивача“ на тај начин, због чега је она доста небезбеднија од квантне.

„Постоји и постквантна криптографија. Изузетно је значајно то поменути. То је грана криптографије која се бави дизајнирањем и анализом крипто-система који би били отпорни и на нападе које би реализовали квантни рачунари. Постквантна криптографија представља посебну област криптографије чији је циљ да допринесе анализи могућих претњи на системе који су заштићени квантном криптографијом“, напомиње Јовановић.

Осим Русије, развијањем квантног интернета баве се и САД, поједине земље ЕУ и Кина, а прогнозе су да би у будућности том технологијом могле да се позабаве и Иран и Индија. Ипак, Јовановић сматра да то не значи да ће те земље да направе потпуно нове интернет инфраструктуре, али да би на постојећој могле да успоставе своје системе и стандарде у којима ће да примењују квантну криптографију.

Деценије до свакодневне употребе

Као што је и до сада био случај с новим технологијама, извесно је да ће квантним интернетом прво да рукују војске и државне институције, а да ће грађани моћи да га користе евентуално за 20, 30 година, што значи да комерцијални рачунари неће да се драстично промене у блиској будућности.

„Мислим да ће суштина примена ове технологије бити у индустрији, односно у критичној инфраструктури држава и да је кључна ствар свега овога поуздана комуникација и безбедност информација, али у првој фази не за крајњег корисника, него као елемент сајбер-ратовања, односно сајбер-одбране“, резонује Јовановић.

О развијању квантног интернета у Русији саопштено је током дискусије „Квантни прорачуни као одговор на глобалне изазове“ у оквиру Светске изложбе „Експо 2020“, која се тренутно одржава у Дубајиу, где су се чак 192 земље света окупиле да би размениле своје идеје и тако покушале да изнађу решења за проблеме који потресају данашњицу.