Да ли ће активација 5 Г угрозити авио-саобраћај

Ваздухопловне компаније, агенције и стручњаци последњих дана све гласније упозоравају да би увођење 5Г мрежа у близини авио-лука могло узроковати сметње у функционисању ваздухопловних уређаја, поремећаје у саобраћају, па чак ваздухопловне несреће.

Стручњаци из телекомуникацијских компанија и америчке Федералне комисије за комуникације тврде да су таква упозорења предимезионирана и да нема никакве озбиљније опасности.

Утицај 5Г мреже на висиномере и друге уређаје

Проблем је у томе што 5Г мреже емитују електромагнетне таласе који су по фреквенцијама врло слични онима који се користе у висиномерима ваздухоплова. Радијски, односно радарски висиномер помоћу електромагнетних таласа који се одбијају од тла или објеката може одређивати висину на којој се налази ваздухоплов или удаљеност од неког објекта.

То пилотима, али и аутоматским системима, омогућава сигурније и удобније слетање и полетање и избегавање судара, нарочито у условима када видљивост није добра. Раде на фреквенцијама од 4.2 до 4.4 ГХз, а њихове податке користе бројни системи ваздухоплова. Када се летелица налази на висини испод 760 метара, подаци почињу да се приказују и пилотима.

Било какви промашаји или прекиди у њиховом раду могу довести до инцидената с катастрофалним исходом. Они такође имају важну улогу у томе како посада која управља ваздухопловом перципира ситуацију. Њихове податке користе и аутоматски системи за навођење и аутоматски пилот, а служе и за контролу приказа информација из других система, као што су предиктивно померање ветра, систем за упозоравање о приближавању препреци итд.

Ваздухоплови могу оштетити и сателитске навигацијске системе

Ваздухоплови имају и висиномере који мере надморску висину мерењем ваздушног притиска, а с корекцијом према притиску ваздуха на узлетишту или слетишту, коју јавља метеоролошка служба, могу мерити и релативну висину над тлом.

Барометарски висиномери у новим генерацијама авиона су врло прецизни, но како је за аутоматско слетање битно имати јако прецизан податак о висини, користе се радио-висиномери који између осталог нису осетљиви на промену притиска до које може доћи и приликом слетања, преноси Индекс.

Ваздухоплови могу користити и сателитске навигацијске системе, нпр. ГПС, Галилео и Глонас, који омогућују велику прецизност одређивања положаја укључујући и висину те користе фреквенције које системи 5Г не ометају.

„Ометање мерења радио-висиномера између осталог онемогућава слетање при смањеној видљивости, када то за нас обавља аутоматски пилот. Ми то не можемо, јер пилот за ручно слетање мора имати визуалне референце, а то у магли није могуће. Рад аутопилота везан је за правилан рад радио-висиномера. Без њега аутоматско слетање није могуће, а у случају да шаље погрешне информације, могуће је да дође и до катастрофе“, каже хрватски капетан „Ербаса 355“ Зоран Дрљача.

Амерички теле-оператери закупили су проблематичне фреквенције

У САД су телекомуникацијске компаније АТ&Т и „Верајзон“ држави на аукцији 2021. укупно дале 82 милијарде долара за закуп појаса фреквенција од 3.7 до 3.98 ГХз. Будући да су те фреквенције врло близу фреквенцијама на којима раде радарски висиномери, ваздухопловни стручњаци страхују да би 5Г мрежа могла интерферирати с уређајима ваздухоплова. Теле-оператерима је било важно да закупе што је могуће више фреквенције јер више фреквенције осигуравају већи квалитет преноса сигнала.

Извршни директор „Јунајтед ерлајнса“ Скот Кирби упозорио је у децембру да ће директиве Америчке Савезне управе за ваздухопловство за 5Г онемогућити коришћење висиномера у четрдесетак великих ваздушних лука у САД.

Зашто ови проблеми нису раније решени?

Спор између ваздухопловства и телеоператера у САД траје већ годинама, међутим последњих је дана окупирао насловнице јер је започето активирање 5Г система. Неки аеродроми затражили су да се 5Г системима забрани рад у кругу од две миље. Телеоператери АТ&Т и Веризон пристали су привремено на тај захтев. То би требало да реши многе од наведених сигурносних проблема, но ово решење није одрживо на дуге стазе.

Кључ спора је у томе што ни ваздухопловне компаније нити теле-оператери не желе на себе да прихвате одговорност да нешто промене. Наиме, теле-оператери су уложили силне милијарде долара за закуп фреквенција, а ваздухопловне компаније би замена спорних висиномера сигурнима такође коштала милијарде.

Европа нема проблеме као САД

Европа је испред САД у увођењу 5Г мреже. Како Индекс наводи, компаније и теле-оператери који уводе 5Г у ЕУ су радили према протоколима који око ваздушних лука одређују тампон-зоне у којима одашиљачи раде на нижој снази. Ти протоколи такође уређују заштитни појас фреквенција у којима 5Г не би требао да ради и у којима висиномери не би требало да раде.

ЕУ је 2019. одобрила фреквенције за 5Г ниже од оних у САД у распону од 3.4 до 3.8 ГХз. Агенција ЕУ за сигурност ваздушног промета ЕАСА саопштила је 17. децембра 2021. да је проблем интерференције 5Г уређаја и оних у ваздухопловима специфичан за амерички зрачни простор. У Европи до сада није идентификован ризик опасне интерференције, поручили су у саопштењу.

Но амерички проблеми, док год се не реше, одражаваће се и на ваздухопловне компаније из других делова света које имају летове за САД. Неке попут „Ер Индије“ и „Емирата“ последњих су дана отказивале део својих летова.