Музеј као фризерај: Маникир код Ван Гога, јога испред „Девојке с бисерном минђушом“

Институције културе широм света настављају да протествују против затварања изложбених простора. Тако је више од шездесет културних институција у Холандији недавно било отворено као салони за нокте, бербернице и теретане на један дан, док је део Галерије Матице српске већ неко време претворен у холистички центар.

Виртуелне изложбе за којима су светски музеји и позоришта посегнули марта 2020. године нису уродили плодом, што је условило рађање нових идеја, а све то у служби промоције уметничких дела.

Јавне куће добиле зелено светло, али не и музеји

Пошто су зелено светло за рад у Холандији добили јавне куће, козметички и фризерски салони, теретане и фитнес центри, али не и музеји, грађани су указали на бесмисленост ових мера и то на веома креативан начин. Више од 60 установа културе, међу којима су Ван Гогов музеј, музеј Лимбург и краљевска галерија „Морицова кућа“ у Хагу на један дан постали су фризерски салони и фитнес центри.

View this post on Instagram

A post shared by Van Gogh Museum (@vangoghmuseum)

Од уметности ноктију на тему Ван Гогове „Звездане ноћи“ до јоге испред чувене Вермерове слике „Девојка с бисерном минђушом“ јавност у Холандији доказала је да ако је услугама личног дотеривања дозвољено да послују као и обично, нема смисла третирати уметност и културу другачије.

Историчарка уметности и управница Галерије Матице српске у Новом Саду др Тијана Палковљевић Бугарски истиче да је време пандемије заиста довело установе културе пред нове изазове.

„Свака институција културе довијала се на свој начин како да музеје и галерије представи као места која су безбедна за здравље, а која пружају нова искуства, добар провод и корисно проведено време. Пример музеја у Холандији да се отварају као места за улепшавање са наше позиције звучи невероватно јер су музеји у Србији за време пандемије углавном отворени“, каже за Спутњик Тијана Палковљевић Бугарски.

„Ви кад унесете фризерски салон или фитнес центар у музеј, то губи свој смисао, а то је уживање у уметности, лични контакт с предметом или кустосом који држи причу“, додаје она.

Vandaag veranderde het Limburgs #Museum - als onderdeel v/d landelijke #actie v/d @Museumverenigin - voor 1 dag in een #sportschool. Omdat de actie niet werd toegestaan, hebben onze eigen collega's hun werkplek verlaten voor een actieve zumba-sessie. 💪 #museumgym #opencultuur pic.twitter.com/bBZXbzdlvs

— Limburgs Museum (@LimburgsMuseum) January 19, 2022

Маникир у музеју Ван Гог, холистички центар у Галерији Матице српске

Осим што су у њему сместили маникир, Ван Гогов музеј постао је и фризерски салон, а такође је Краљевска концертна дворана у Амстердаму нудила шишање током пробе оркестра и то бесплатно, уз доказ о вакцинацији или негативном тесту.

„Затворени музеји, а отворени фитнес центри – то је обртање теза јер музеји јесу међу безбеднијим местима за уживање у култури. Ако дезифинкујете руке, ставите маску што је обавезно, ви одређујете како се крећете кроз музеј, колико се у којој просторији задржавате, с којим бројем људи“, сматра управница Галерије Матице српске.

Она истиче да су се и музеји и галерије у Србији потрудили да своје изложбе на атрактиван и иновативан начин приближе публици, па тако Историјски музеј организује програм „Музиком кроз музеј“, а Галерија Матице српске „собу за препуштање уметности“.

„Ми смо у априлу 2020. покренули пројекат који се зове ’соба за препуштање уметности’, односно једну собу наменили смо за уживање у уметности. У тој соби налазе се фотеља и табуре, ту се седне, подигну се ноге и ужива се у једном делу. Тако смо пронашли начин да од музеја направимо холистички центар, терапијско место у које дођете да се избалансирате, да се очистите од свега што је споља, од ношења маске у крајњој линији јер сте сами у тој просторији“, наводи она.

Соба за препуштање уметности у оквиру сталне поставке Галерије Матице српске

© Фото : Галерија Матице српске

Од сутра у „соби за препуштање“ у Галерији Матице српске биће изложена слика „Бекство у Египат“ која најављује нови лук програма Европске престонице културе „Сеобе“ и изложбу „Миграције у уметности, уметност миграција“.