- Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Спектакуларнo откриће у нашем суседству – први остаци експлозије интергалактичке супернове

© NASA . ESA/Hubble, S. GeierСупернова - звездана експлозија
Супернова - звездана експлозија - Sputnik Србија, 1920, 01.02.2022
Пратите насTelegram
Сви који имало прате астрономију знају да у космосу постоје монструозна тела немерљиве енергије. Када гигантска звезда на крају свог века експлодира, својим сјајем засени читаву галаксију, а око себе излије прстен својих спољних омотача гасова и прашине. Тај прстен се стреловито шири и тако настају нека од најлепших уметничких дела природе.
Остатке супернова налазимо у свим галаксијама и они су предмет помног изучавања астрофизичара. Али постоје и гигантске звезде које су сплетом гравитационих утицаја избачене из својих матичних галаксија и које су се отиснуле у међугалактички простор, где на крају и окончају свој живот у гламурозној експлозији и у свемир отисну огромне количине свог материјала.
То су интергалактичке супернове. Међутим, ни један остатак експлозије неке интергалактичке супернове у суседству Млечног пута није опажен – све до сада!
Професор Мирослав Филиповић, са Универзитета Западни Сиднеј, са својим колегама први је који је детектовао такав један остатак. Бљесак супернове догодио се у простору између Млечног пута и Великог Магелановог облака. Објекат носи каталошку ознаку Ј0624–6948 и има облик прстена пречника око 150 светлосних година, пише Астрономски магазин.
Наравно, после сваког интересантног и значајног открића следи низ нових осматрања која за циљ имају да потврде или оспоре откриће. У овом другом случају траже се друга објашњења уочене појаве. Рецимо, неки астрономи полазе од претпоставке да се запажени објекат заправо налази унутар Млечног пута, али тим професора Филиповића даје предност својој теорији.
По њој, звезда која је експлодирала изашла је из Великог Магелановог облака пре неких 40 милиона година, а експлодирала је пре две до седам хиљада година. Вероватно се ради о супернови типа 1а што је случај када мала звезда, бели патуљак, усисава материјал од оближње велике звезда а што коначно доводи до експлозије и изливања прстена звезданог материјала.
Овај остатак, каже професор Филиповић, има облик веома правилног круга што значи да се његовом ширењу ништа не супротставља, то јест да се у том ширењу он не судара са облацима или објектима са којима би ступио у интеракцију. Тај прстенолики објекат се, према томе простире у празном, међугалактичком простору.
Професор Филиповић процењује да се између Млечног пута и Великог Магелановог облака налази још десетак таквих међугалактичких остатака супернова.
Наравно, овај објекат ће бити мета нових осматрања и убудуће. Професор Филиповић је уверен да су он и колеге правилно објаснили овај објекат, али на крају каже:
„Ако се тај објекат, не прошири у наредних 10 до 15 година, онда немам појма што би то могло бити.“
Црна рупа - Sputnik Србија, 1920, 20.01.2022
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Велико изненађење у свемиру: Откривена „мама“ — црна рупа које не уништава, већ рађа звезде
Експлозија звезде – неутронска звезда у центру, која је остала иза експлозије услед смрти првобитне звезде у сазвежђу Бика - Sputnik Србија, 1920, 10.01.2022
Космички „монструм“ у делићу секунде ослободио толико енергије колико Сунце емитује за 1.000 векова
 - Sputnik Србија, 1920, 28.01.2022
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Драматична експлозија најзагонетније звезде у 3Д анимацији /видео/
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала