Кључни дани пред Црном Гором – само једна сједница парламента има сигуран кворум

Четири сједнице Скупштине Црне Горе на којима ће се највјероватније промијенити постојећа политичка мапа, биће одржане сјутра, прекосјутра и седмог фебруара, али није извјесно да ће на свакој бити обезбијеђен кворум.

У овом тренутку једино је извјесно да је највећа вјероватноћа да ће у пленарној сали бити сви посланици када се у четвртак буде гласало о повјерењу Влади Здравка Кривокапића. Тада ће за смјену, како је најављено, гласати посланици УРА, највјероватније мањинских странака и ДПС-а, чији је лидер јуче саопштио да ће подржати мањинску владу.

Сјутра се гласа о смјени вицепремијера Дритана Абазовића и предлогу да на његово мјесто буде постављен Милојко Спајић, прекосјутра се одлучује о скраћењу мандата Скупштини и повјерењу Влади Црне Горе. Седмог фебруара је сједница на којој Ће се одлучивати о смјени предсједника Скупштине Црне Горе Алексе Бечића.

Дан уочи прве ванредне сједнице Скупштине на којој би, на захтјев Владе, требало да се расправља о разрјешењу вицепремијера Дритана Абазовића и избору новог, из Демократског фронта поручују да ће они бити у пленарној сали. То је Спутњику потврдио посланик ДФ-а Славен Радуновић. Из ДФ-а поручују да је и сам потпредсједник тражио да се читавој Влади изгласа неповјерење, тако да би било чудно да посланици ДФ-а другачије гласају.

Неизвјестан кворум за смјену Абазовића

Ипак, неизвјесно је да ли ће бити кворума за одржавање прве ванредне сједнице Парламента.

Из Демократа поручују да, ако буде сједнице, они неће гласати за смјену Абазовића.

Из СНП-а наводе такође да нијесу за смјену Абазовића, јер ће у петак, како кажу, Влада свакако пасти.

Неизвјесно је да ли ће на сједницу доћи и све опозиционе партије.

За кворум је неопходно присуство 41 посланика. Да ли ће у сали бити они из ДПС-а још се не зна, као што се не зна да ли ће у сали бити присутни посланици мањинских партија.

Из СДП-а поручују да ће свој став саопштити пред саму сједницу Скупштине.

У Либералној једногласно су одлучили да не дају легитимитет првој ванредној сједници Скупштине и да не буду у скупштинској сали. Они очекују да неће бити кворума.

Још се вага ко ће гласати за смјену Бечића

Још је неизвјесно и како ће партије гласати за иницијативу за смјену предсједника Парламента Алексе Бечића.

Иницијатива за смјену Бечића, коју је потписало 38 посланика опозиционих партија — Демократске партије социјалиста (ДПС), Социјалдемократске партије (СДП), Социјалдемократа (СД), Либералне партије, Бошњачке странке, албанске коалиције Једногласно, Скупштини је предата 21. јануара.

Предлог није потписао посланик Албанске листе Генци Ниманбегу, као ни Предраг Бошковић из ДПС-а, јер је, како је објашњено, тада био у Словачкој.

За смјену Бечића потребан је најмање 41 глас, што значи да би за то морао да гласа и неко из власти.

Већина партија на власти није још одлучила како ће гласати на сједници Скупштине која је заказана 7. фебруара.

Јасан став саопштен је из Праве Црне Горе. Њен лидер Марко Милачић је казао медијима да неће гласати за смјену Бечића, исто је саопштио и лидер Уједињене Црне Горе Горан Даниловић.

Из Скупштине Црне Горе су саопштили да сагласно члану 15. у вези са чланом 12. Пословника Скупштине о Предлогу за разрјешење предсједника одлучује се тајним гласањем. И да ће предсједник Скупштине, као до сада, стриктно поштовати одредбе Пословника.

Лидер ГП УРА и потпредсједник Владе Дритан Абазовић је раније казао да он лично није за смјену предсједника Скупштине. Абазовић, међутим, није посланик.

Предсједник СДП-а Рашко Коњевић је недавно на пресу саопштио да ће посланици те партије гласати за смјену Бечића.

У образложењу иницијативе за смјену предсједника Скупштине наводи се, између осталог, да Скупштина за вријеме мандата Бечића није била мјесто суштинског политичког дијалога, због чега није успјела да оствари једну од својих основних функција, те доведе до убрзања европског пута Црне Горе.

„Доминантно због те чињенице, односно, неостваривања сврхе коју би највиши законодавни и политички дом у једној држави требало да има, данас смо свједоци никад већих друштвених, политичких, социјалних подјела, које пријете да дестабилизују укупан амбијент у држави и блокирају испуњавање њених основних задатака“, наводи се у образложењу.

Бечића би наводно на тој функцији могао да наслиједи лидер и посланик Социјалистичке народне партије (СНП) Владимир Јоковић, ако Главни одбор (ГО) те странке да сагласност да она буде дио неке мањинске или техничке владе.

Јоковић је раније казао да ни са ким није званично преговарао да преузме Скупштину.

Бечић је за предсједника Скупштине Црне Горе изабран 23. септембра 2020. године на конститутивној сједници на којој је формирана парламентарна већина коју чине коалиције „За будућност Црне Горе“, предвођена Демократским фронтом, „Мир је наша нација“ (Демократе и Демос) и „Црно на бијело“ (Грађански покрет УРА, ЦИВИС).

За избор Бечића је гласало 45 од 71 посланика који су гласали. Осим посланика власти, Бечића су подржали и посланици Бошњачке странке, као и Ник Ђељошај из Албанске листе.