Антибиотици могу да изазову халуцинације и психичке тегобе: Упозорење лекара

Човек који је први пут у животу у својој 50. години попио антибиотике доживео је после тога промене у расположењу, халуцинације, говорио је неповезано и имао симптоме психозе и маније.

Када је довезен у хитну службу психијатријске болнице у Женеви, човек је рекао психијатрима да је ноћ после прве дозе антибиотика осећао да умире и доживљавао је звучне халуцинације у којима му се обраћа Бог, говорећи му да је изабран за специјалну мисију, што су психијатри проценили као знаке психозе.

Лекари су код пацијента дијагностиковали антибиоманију, редак споредни ефекат узимања антибиотика, наводи се у научном часопису „БМЦ психијатрија“.

Први случај антибиоманије описан је први пут у научним радовима пре 20 година, у Журналу клиничке психофармакологије.

Како је објаснио Паскал Сијенерт, психолог и психијатар на Католичком универзитету у Левену у Белгији, време узимања антибиотика и симптоми који су се јавили код пацијента из Женеве указују на случај антибиоманије. Сијенерт, који је проучавао ту појаву, каже да су до сада забележени такви случајеви код пацијената различитих доба, од којих је најмлађи имао само три године.

Сијенерт и његове колеге утврдиле су да кларитромицин, један од антибиотика који су преписани пацијенту из Женеве како би му лечили бактеријску упалу плућа, најчешће изазива случајеве антибиоманије. Такође, међу главним кривицима су и синтетички флуорохинолонски антибиотици ципрофлоксацин и офлоксацин.

Међутим, он додаје да су то антибиотици који се најчешће преписују пацијентима, па су вероватно зато и најчешћи узрок. Сијенерт мисли и да је број случајева антибиоманије који се региструју веома потцењен.

„У највећем броју случајева, антибиоманија лечи се антипсихотицима, али то не значи да не би прошла и без њих“, наводи белгијски стручњак.

Пацијент из Женеве није третиран антипсихотицима, али су му лекари преписали лоразепам. Њему су се проблеми јавили пошто је користио амоксицилин-клавуланску киселину. Када је престао да је пије, нестали су и симптоми антибиоманије. Међутим, када је почео да узима други антибиотик, кларитромицин, симптоми су се поново вратили, па су му лекари укинули антибиотике. Недељу дана после тога, више није имао маничне епизоде, пише „Лајвсајенс“.

Тачан механизам на који антибиотици утичу на централни нервни систем још није познат.

Научници су изнели неколико хипотеза. Једна од њих је да неке врсте антибиотика могу да буду инхибитори гама-аминобутерне киселине (ГАБА), која је одговорна за умиривање побуђених неурона.

„То би могло да објасни зашто у неким околности долази до маније“, каже Сијенарт.

Друге хипотезе наводе да антибиотици нарушавају стомачни микробиом и да зато долази до поремећаја функција у митохондријама ћелија.