Није довољно да само храна буде здрава: Какво је посуђе у којем је спремате

И док помно размишљамо о томе да свака намирница буде што здравија, вероватно ретко помислимо колико је здрава посуда у којој спремамо и одлажемо храну. Да ли је свеједно од ког је материјала посуђе направљено, како га треба правилно користити и када може постати опасно по здравље?

Шерпа постаје токсична у оном моменту када постане оштећена. Емајлирани слој који се налази унутар шерпе, који је у ствари контактна површина хране коју кувамо постаје оштећен услед експлоатације, рибања, прања металним жицама, објашњава за РТС Мирослав Оташевић инжењер прехрамбене технологије.

„Тај слој сигурно није испарио већ је ушао у производ, односно ручак који смо кували“, додаје технолог.

Колико ће то бити опасно за људе зависи од произвођача, односно од врсте емајла напомиње Оташевић. Неки емајли садрже никл, кадмијум, који су изизетно канцерогени, изазивају и хормонске поремећаје и уопштено јако лоше утичу на здравље.

За одлагање хране често користимо и пластичне посуде. Да ли су токсичне зависи пре свега од тога о којој пластици је реч.

„Ми не смемо да убацујемо врелу храну у пластику јер постаје нестабилна поготову када је реч о куваним јелима која садрже воду или неким сосевима или супама. Јер све што садржи воду, а знамо да је вода јако поларан молекул способан да откине делове пластике, та пластика прелази у сам садржај, односно прелази у производ који смо скували“, објашњава Оташевић.

Када је реч о тигањима важе иста правила као и са шерпама. Чим је оштећен треба га избацити из употребе.

„Постали смо мало размажени и не бирамо тигање по квалитету него по томе колико се лепи храна и колико је лакше скувати или испећи. Међутим, мој савет и свих стручњака је да се користе материјали који су инертни, који немају никакве премазе. Значи, та контактна површина између хране и шерпе да не буде премазана ничим“, наглашава технолог.

Који број пластике изабрати

Пластична амбалажа је означена одређеним бројевима. Уколико смо се већ определили за пластично посуђе, инжењер технологије хране препоручује да је најпоузданија она са ознаком два.

„Реч је о пластици највеће густине која је најмање подложна оштећењима. Што се тиче осталих бројева, четири и пет су нешто између, а три и шест треба избегавати“, каже Оташевић.

Када је реч о кухињском посуђу он тврди да је најбоље користити нерђајући челик који нема никакве премазе.