Да ли је украјинска криза почетак краја НАТО-а?

Одбијање Немачке, Мађарске, Хрватске и још неких држава да у украјинској кризи слепо прате НАТО предвођен Америком и Великом Британијом, показало је да унутар Алијансе постоји озбиљна пукотина, каже директор Евроазијског безбедносног форума.

Инсистирање Сједињених Држава да их у НАТО алијанси, чији је она највећи финансијер, државе-чланице слепо прате у приступу украјинском питању, може, како каже Ковач, да им се обије о главу уколико случајно дође до оружаног сукоба.

Преломни тренутак за НАТО

„У новије време, тачније после Хладног рата ово јесте преломни тренутак, јер поједине водеће чланице НАТО-а пре свега у Европи исказале су несагласност са америчким интересима у погледу ангажовања на истоку Европе, што је некада било незамисливо“, каже Ковач, генерал-мајор у пензији.

Видљиво је да водеће европске државе, додаје он, Немачка па и Француска не гледају на овоју кризу благонаклоно, а многе мање државе не желе да шаљу своје трупе у оквиру НАТО-а у простор или око простора Украјине.

„Зато што се без икаквих видљивих разлога улази у директан конфликт са Русијом. Наиме, овај сукоб у Украјини или око Украјине и цела та криза није режирана од европских држава, него од Америке и Велике Британије. По медијској пропаганди, по слању трупа од стране Америке и Британије може се препознати да су то две земље најзаинтересованије да ова криза у било којој форми прерасте у неки локални рат како би се сатанизовала Русија“, верује Ковач.

Америка смишљено гура Европу у рат

Пружање отпора у Европи овоме биће временом све снажније јер, сматра наш саговорник, Америка смишљено гура Европу у нови рат. Циљ је, уверен је Ковач, да се Русија исцрпи како би је касније, у складу с њиховом стратегијом, разбили на више држава.

„Намера је и да се елиминише било какав отпор Русије на источном делу када се буде решавало кинеско питање, односно, када Америка и Британија буду одлучиле да офанзивније крену према Кини, у смислу решавања и промоције Тајвана као државе и уопште блокирања привредних, поморских путева у Јужном кинеском мору, што би успорило кинеску привреду. А Кина то неће сигурно дозволити по цену рата са Америком“, јасан је саговорник Спутњика.

НАТО и Америка из 1999. године и данас нису исто

Ковач каже да је јединство НАТО-а које је постојало за време бомбардовања СР Југославије данас нестало због измењених геостратешких околности.

„Америка је тада била на врхунцу моћи у сваком смислу и није било те државе која је смела да јој се супротстави. Русија је дотле тада била на коленима и није имала савезнике. Данас је све другачије. Европа све јасније види да док год су Америка и Британија укључене у нарушавање безбедности Европе, за њу неће бити среће и да та линија на истоку Европе постаје све чвршћа, што ће штетити привреди и сваком другом развоју Европе и чинити је небезбедном са мноштвом могућих локалних сукоба. Дакле, то време и ово данас не може да се пореди, јер су настале две велике суперсиле које утичу на креирање глобалних односа, а то су Русија и Кина“, наглашава Ковач.

Наш саговорник каже да Америка и Велика Британија све више остају „усамљене и огољене“ када је украјинска криза у питању, јер не могу више да се прикрију са НАТО-ом као одбрамбеном организацијом нити да сакрију намере која су усмерене заправо ка Русији.

Ако у Украјини дође до сукоба, НАТО може да „пукне“

Зато, ако би у украјинској кризи дошло до оружаног сукоба, по његовом мишљењу, не би било немогуће да дође до неке врсте распада НАТО алијансе.

„То се неће десити у мирном времену, јер Америка још има моћ да може да утиче на земље-чланице. Али, ако би дошло до оружане кризе око Украјине, Балтика и уколико би се још десило да погину први војници, онда би, сигуран сам, дошло до отказивања послушности у НАТО савезу“, сматра Ковач.

У једном таквом локалном рату, где би се конфронтирале Америка и Русија, закључује Ковач, вероватно би уз НАТО остале источноевропске земље, које су најверније чланице НАТО-а и Америке, док би веће државе у Европи, попут Италије, Немачке, Француске, Шпаније највероватније отказале послушност Америци и одбиле да шаљу своју војску да гине за туђе интересе.