Зашто је Хитлеров „одликаш“ за Европску унију постао симбол помирења на Косову и Метохији

Рестаурација куће нацистичког колаборанта ког је Хитлер одликовао Џафера Деве у Косовској Митровици, која би требало да буде културни центар за помирење је „отрован и циничан покушај прања биографије“ ратног злочинца који је избегао правду.

Министарство културе, омладине и спорта привремених институција у Приштини, Програм Уједињених нација за развој (УНДП) и Канцеларија ЕУ на Косову ове недеље започели су „рестаураторске радове на једном од најистакнутијих локалитета културног наслеђа у Митровици, кући Џафера Деве“ — истакнутог нацистичког колаборанта ког је одликовао Хитлер.

Пројекат који спроводи УНДП „Културно наслеђе као покретач дијалога међу заједницама и социјалне кохезије“, настоји да ову кућу саграђену 1930. претвори у Регионални центар за културно наслеђе у Митровици, у ком ће, између осталог, моћи да се организују културне активности.

Мит о Албанцима као спаситељима Јевреја

Поводом скандала да се кућа нацистичког злочинца Џафера Деве обнавља и претвара у својеврсни центар за помирење, историчар Стефан Радојковић, кустос Музеја жртава геноцида, каже да су ЕУ и УНДП институције које су, у суштини, испуњене бирократама, администраторима, проjект-менаџерима који се баве спровођењем пројеката и не интересује их „на шта иду паре“.

Подсећа да у јавном дискурсу, што међу косовским Албанцима, али и у Европи, постоји мит да су Албанци за време Другог светског рата толико спасавали Јевреје током Холокауста, да их је на крају рата било више него на почетку. Тачно је да је на територији данашње Албаније на почетку Другог светског рата било око 200 Јевреја, а на крају око 2.000.

Међутим, реч је о људима који су бежали у том правцу, јер је у том тренутку Албанија припадала Италији, која је имала далеко благонаклонији однос према Јеврејима од нацистичке Немачке, али то уопште није истина кад је реч о косовско-метохијским Албанцима. Ту је ситуација дијаметрално супротна.

„У том смислу, овај покушај ’прања‘ биографије Џафера Деве, а пре тога и Реџепа Митровице, спада под делимични мит о албанском спасавању Јевреја који је тачан за Албанце из Албаније, али апсолутно не стоји за њихове сународнике с Косова и Метохије“, истиче Радојковић.

Отрован покушај прања биографије

Поменута кућа је вероватно дотрајала и мора се осигурати да се некоме „не би срушила на главу“. Међутим, идеја да се у њу смести регионални центар који промовише толеранцију, помирење, друштвену кохезију, међуетнички и међунационални дијалог под именом Џафера Деве, крајње је циничан и јако отрован покушај „прања биографије“.

„Исто су урадили и са именом Реџепа Митровице чије име стоји на једној кући уместо имена једног стрељаног антифашисте, Србина, припадника партизанског покрета“, додаје Радојковић.

А све то спада у промовисање наратива како су и косовски Албанци били посвећени борби против нацизма и спасавању Јевреја, што историја и историјске чињенице демантују. После увида у архиве јасно је да таква прича није тачна.

Зато је Музеј жртава геноцида реаговао текстом не само на српском, него и на енглеском језику, а тај текст је допринео да дође до неких „интерних превирања УНДП-у“, наводи Радојковић.

Џафер Дева — предратни шпијун Абвера, познат по злу

Сам Џафер Дева био је познат обавештајним структурама Краљевине Југославије још од 1936. и тада се већ сумњало да је он сарадник Абвера — обавештајне и контраобавештајне службе у оквиру војске Трећега рајха.

Од 1941. био је начелник косовско-митровачког среза за време немачке окупације Србије. Војно-окупационом зоном Србије управљала је нацистичка Немачка преко Вермахта, а реч је о територији која је укључивала Банат и територију од Београда до Косовске Митровице и Подујева.

Џафер Дева

© Wikipedia

У првим годинама рата био је задужен за Косовску Митровицу и у то време био је познат по злу, између осталог и по наредби из маја 1941, кад је одобрио одузимање свих вредних некретнина припадника јеврејске заједнице у Косовској Митровици.

„Већ у августу 1941. дошло је до прве интернације мушкараца од 20. до 55. година старости у косовскомитровачки затвор. Све то немачка окупациона управа ради уз помоћ Џафера Деве и његових сарадника. Нешто касније оснива и нешто што се зове ’Косовски пук‘, а то је добровољачка милиција састављена од косовских Албанаца“, каже Радојковић.

Верни савезник Вермахта, оснивач СС дивизије „Скендербег“

Како се немачка окупациона управа ширила на остатак Косова, улога Џафера Деве све више је расла. Постао је министар унутрашњих послова у влади Реџепа Митровице и усмеравао је акције „Косовског пука“ иако није командовао на терену. „Косовски пук“ врши, између осталог, стравичан масакр над српским становништвом у Пећи почетком децембра 1943. године.

Херман Нојбахер у својим дневницима експлицитно је говорио како је Дева један од верних и поузданих савезника Вермахта и уопште нацистичке Немачке, као и да би било добро да његова милиција не буде у саставу СС јединица, јер ће бити далеко кориснија ако буде ван тог система.

„Касније се тај пук утапа у 21. СС дивизију, познату под именом ’Скендербег‘, која је током 1944. чинила злочине не само над српским и ромским становништвом, већ и над Јеврејима Призрена и Приштине. ’Скендербег‘ врши злочине и над Албанцима који су били противници сарадње с нацистима, а познати су злочини његове милиције у Скадру и Тирани“, каже Радојковић.

Хитлеров „одликаш“ извукао се као борац против стаљинизма

Џафер Дева избегао је суђење у Југославији јер се повукао заједно са припадницима Вермахта, групе Армија Е. Трећи рајх га је извукао са Балкана и он је преживео Други светски рат. Умро је у Сан Франциску 1978. године. У декласификованим документима ЦИА потврђено је да га је Адолф Хитлер одликовао 1944. године.

Ознака припадности 21. СС брдској дивизији „Скендербег” (1. албанска)

© Wikipedia

„Џафер Дева извукао се од гоњења јер је после Другог светског наступио Хладни рат. Самим тим добар део ратних заробљеника енглеске и америчке војске који у првим месецима после Другог светског рата нису предати југословенским властима, успео је да се извуче и да ’опере биографије‘, представљајући се као борци против комунизма и Стаљина“, закључио је Радојковић.