Емотивна биографија Мире Фурлан „Воли ме више од свега на свијету“

Издавачка кућа „Booka“ објавила је емотивну аутобиографију Мире Фурлан „Воли ме више од свега на свијету“ у којој глумица уводи читаоце у властити свет, у своје интимне драме и размишљања, описујући живот и каријеру пуне успона и падова.

Добитница две „Златне арене“ истовремено оживљава време које је нестало у рату, генерацију и појединце који су веровали у бољи и срећнији свет и за које, поготово ако су били наднационални попут ауторке, почетком сукоба у бившој Југославији више није било места у новим државама, наводи издавач.

Књигу отвара писмо Мире Фурлан сину Марку у којем се глумица пита да ли може да га уведе у далеки, давно нестали свет из којег су потекли његови родитељи.

„Да ли уопће желиш знати нешто о томе? Да ли ти треба та тешка пртљага, пртљага коју твоја мајка вуче са собом цијели свој живот, не налазећи начина да је бар начас одложи? Или пишем за себе, себи? Зашто? Да ли зато да ’боље разумијем саму себе’ покушавајући детектирати скривену ’причу’ у раштрканом, нелогичном, каотичном наративу својега живота?“, наводи глумица.

Отворено рањива и самокритична, Мира Фурлан без задршке и не штедећи никог говори о свом животу, о лицу и наличју славе, о разочарањима и неправдама које је доживела, о апатридима и емигрантском животу, као и о суноврату демократије и идеала у данашњем свету.

Уз виспрене, духовите и каткад циничне увиде, ова књига, како наводи издавач, више је од пуке аутобиографије. Она је сведочанство о осећању неприпадања, о томе шта значи бити жена у овом свету и о снази коју безусловна љубав пружа.

Мира Фурлан, филмска и позоришна глумица, рођена је у Загребу 1955. Са 22 године дипломирала је на Академији драмских умјетности у Загребу и убрзо добила стални ангажман у загребачком Хрватском народном казалишту.

Славу је стекла улогом Кате у серији „Вело мисто“. „Златну арену“ за најбољу глумицу добила је за улоге у филмовима „Киклоп“ (1983) и „Лепота порока“ (1986). Светска јавност ју је упознала у филму Емира Кустурице „Отац на службеном путу“.

Крајем 1991. са супругом, режисером Гораном Гајићем, емигрира у САД, где се истакла улогама у серијама „Вавилон 5“ и „Изгубљени“. Глумила је у бројним америчким представама и филмовима, а од почетка новог миленијума и у филмовима и позориштима у земљама бивше Југославије. Преминула је у Лос Анђелесу 2021.

Ауторка је драме „Док нас смрт не раздвоји“ и књиге колумни које је објављивала у Ферал трибјуну „Тотална распродаја“. Аутобиографију „Воли ме више од свега на свијету“ постхумно је објавио њен супруг.