- Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Путин и Макрон показали да је будућност Европе могућа без САД

© Sputnik / Сергей Гунеев / Уђи у фото-галеријуМакрон и Путин на конференцији за медије у Кремљу
Макрон и Путин на конференцији за медије у Кремљу - Sputnik Србија, 1920, 08.02.2022
Пратите насTelegram
Превремено је очекивати да ће састанак председника Русије и Француске Владимира Путина и Емануела Макрона у Москви довести до деескалације кризе Русије и Запада и ка решењу украјинског питања, али је показао да је будућност европско-руских односа могућа без САД, сматра руски експерт Александар Шпунт.
„Овде је веома важно нагласити да, за разлику од Велике Британије која по изласку из ЕУ стално демонстрира своје посебне специјалне односе са САД у области одбране, отприлике као Филипини и Израел, француски и руски лидери су у том контексту наглашено говорили о САД, али не као о савезнику Француске и не као водећој чланици НАТО-а, већ као о једном од играча, као једном од учесника у пасијансу који се одвија пред нама“, каже Шпунт.
Експерт оцењује да Макрон због слабости немачке владе покушава себе да позиционира као главног преговарача и новог европског лидера.
„Ако Француска са садашњим лидером постане локомотива Европе, онда је могућа аутономизација Француске у одбрамбеним питањима, пре свега мислим на тему стварања сопствених Оружаних снага у Европи, о чему се већ доста говорило у Немачкој и Француској. Уосталом, већ постоји заједничка француско-немачка бригада и тако даље. Ова тема ће бити поново актуелизована“, уверен је Шпунт.
Експерт додаје да у НАТО-у постоје одређене несугласице између земаља-чланица тог војног блока и да је Европа уморна од војно-политичке доминације САД.
„Конференција на Јалти, чија је годишњица недавно обележена, одавно је одржана, а Европа је већ потпуно другачија и спремна је за аутономну војну политику. Међутим, садашња конструкција НАТО-а не пружа превише опција за то. Мислим да ћемо за две-три године посматрати аутономизацију Европљана у односу на снаге које контролишу Американци. Наравно, то ни у ком случају неће значити да ће доћи до некакве радикалне акције попут напуштања НАТО-а, лупања вратима или било каквих радикалних изјава — ништа од тога, све ће бити сасвим коректно и пристојно, али у пракси ћемо видети како се Европа све више осамостаљује и удаљава од војних интереса САД“, прогнозира Шпунт.
Шпунт оцењује да је управо то био најзначајнији сигнал послат након састанка Путина и Макрона у Москви, а не украјинско питање.
„Украјина ће, заправо, на овај или онај начин изаћи из нашег видног поља за три-четири недеље. На крају, чак и најагресивније присталице рата схватају да чим пролеће почне, а средином марта почиње пролеће у Украјини, ни теоретски не може бити говора ни о каквој офанзиви. Стога ће ова тема, на овај или онај начин, бити смакнута са дневног реда. Из очигледних разлога, Американцима је то данас потребно, да би максимално ојачали војну компоненту свог утицаја у Европи. Европљани су принуђени да то засад трпе, али трпе и не пристају“, оцењује Шпунт.
Као један од позитивних сигнала експерти издвајају чињеницу да је састанак трајао више од пет сати, што говори да су обе стране спремне за дијалог и решавање криза упрaво политичким путем, а не оружјем. Од овог разговора нико није очекивао значајне помаке и решења, али је драгоцено то што су током преговора постојали елементи поверења и жеље да се разуме друга страна.
Осим тога, оно на шта експерти скрећу пажњу, јесте и Макронова шетња по Црвеном тргу, што, како се оцењује, показује да и Запад у целини такође сматра да рата неће бити. Да је другачије, Макрон не би ноншалантно шетао центром престонице „земље агресора“.
Међутим, Шпунт указује на то да у јеку тензија између Запада и Москве и потеза које повлаче САД треба бити обазрив и никако претерано оптимистичан.

„Уосталом, и једној и другој страни је било јасно да се овај састанак неће завршити ничим суштинским, а то је било и нереално очекивати. У ситуацији када се америчке трупе пребацују у Европу, када се Украјина пуни оружјем и када ’Блумберг‘ објављује вест о руском нападу на Украјину, нема смисла говорити о деескалацији. Односно, у наредних неколико недеља или дана деескалација је немогућа, али и Путин и Макрон су политичари са много искуства у руковођењу својим државама, стога су у стању да раде на дугим пољима“, оцењује Шпунт.

Макрон нови европски лидер?

Експерт понавља да је посета Макрона Москви повезана са његовом жељом да заузме лидерску позицију у Европи.
„Историјски постоји борба између Француске и Немачке за лидерство у Европи. Нарочито у ситуацији када је Велика Британија изашла из ове борбе и рекла да су то ’континенталне игре које ми не играмо‘. Британци још кажу: ’Ми имамо своју агенду, својe темe и живимо на острву‘. Британска позиција, свакако, не значи ни најмање раскид са ЕУ, а још више сукоб са ЕУ, али значи да је место лидера Европе у глобалном контексту слободно“, додао је Шпунт.
Томе у прилог иду и Макронове изјаве након посете Москви и састанка са руским лидером Владимиром Путином да је постигао свој главни циљ и спречио ескалацију сукоба у Украјини, те да је „поверење у Француску (у свету) порасло“.
„Ангела Меркел, из очигледних разлога, није могла да пренесе то лидерско место на свог наследника, јер уз свe поштовање према новом немачком канцелару, он није ни десети део Меркелове. Сходно томе, Француска сада покушава да покаже да нема друге алтернативе и да је она једини лидер Европе. У том смислу, Украјина је само изговор и више личи на игралиште на којем лидер Француске покушава да покаже да је он и само он право оличење гласа Европе. Отуда ове акције против Украјине и Русије“, оцењује Шпунт.
Руски аналитичари подсећају да је Путин на састанку са Макроном још једном изнео став Москве о европској безбедности, украјинској кризи, билатералним односима и низу других горућих питања и закључују да је упркос одређеним разликама тон састанка био помирљив. Прошао је без оптужби и претњи.
Путин је прилично доследно дезавуисао идеју Запада да ће Русија напасти Украјину и утисак је да је француски председник то добро разумео, а два лидера су успела да приближе ставове о Украјини и усагласили су се да решење украјинског питања може да буде само политичко, а основу за регулисање ситуације у земљи чине Мински споразуми.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала