- Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Широк, великодушан и радознао, Пеђа Вранешевић био је уметник који је одредио културно наслеђе

© Фото : YouTube/RTS3 - Zvanični kanal, snimak sa ekranaПредраг Пеђа Вранешевић
Предраг Пеђа Вранешевић - Sputnik Србија, 1920, 08.02.2022
Пратите насTelegram
Предраг Пеђа Вранешевић који је преминуо јуче у Новом Саду у 76. години, био је свестрани уметник који је одредио југословенско културно наслеђе у последњих неколико деценија. Његов однос према животу био је толико широк, великодушан и радознао, да је могао да се изрази на пуно различитих начина.
Пеђа Вранешевић био је једна колоритна личност, врло битна за нашу културу, иако то није можда било препознато у мери у којој он то заслужује, што је код нас често случај, каже за Спутњик стрип аутор Саша Ракезић, познатији под уметничким именом Александар Зограф.

Свестрани уметник који је одредио културно наслеђе

Вранешевић је већини људи био познат као оснивач и заједно са братом Младеном предводник групе Лабораторија звука браће Вранешевић, али он је био много више од тога, додаје Ракезић.
Крајем шездесетих и почетком седамдесетих био је члан уметничких група у Новом Саду које су се бавиле концептуалном уметношћу, али је пре тога свирао у бенду „The best nothing“, који је био нека врста освежења на тадашњој југословенској рок сцени.
Осим што се бавио својим основним занимањем — архитектуром, био је прилично значајан и по свом раду на Телевизији Војводине и што је уређивао програм који се тиче културе и поп уметности.

„Свакако је његов велики допринос у томе што је био човек који је створио музику за неке од култних филмова југословенске кинематографије. Поред тога, и у позоришту је стварао врло активно и био је нека врста препознатљивог лика ког су сви знали и чије су многе песме многи понављали, а да заправо није било препознато у којим је све смеровима и у којим је све дисциплинама његова уметност заправо функционисала. Тако да је Пеђа био један од људи који су веома одредили оно што ми памтимо као историјско сећање у последњих неколико деценија.“

Стваралаштво као потреба

Био је веома значајан и по томе што је у студију браће Вранешевић направљен велики број снимака са прото новосадске новоталасне сцене. Дружио се са много млађих људи који су свирали у бендовима, али је интересантно да никад није говорио о неком златном добу у прошлости кад је све било лепо и кад је он био млад.

„У сваком времену је радио и стварао нешто што је било органски део тог времена. Дакле, не нешто што би било подсећање, већ нешто што активно учествује у атмосфери и креативној линији једног времена. Он је и последњих година кад више није снимао музику која би била на носачима звука или постављена на интернету ради продаје, стварао из чистог задовољства музику, постављао је на Јутјуб, што можда одражава то да је стваралаштво било његова потреба.“

Широк, великодушан и радознао

Његов однос према животу био је толико широк, великодушан и радознао, да је могао да се изрази на пуно различитих начина.
Ракезић је упознао Пеђу Вранешевића као тинејџер, у то време је био новинар сарадник недељника „Џубокс“. Заједно са Предрагом Поповићем често је боравио у Новом Саду и често су са Вранешевићем дуго разговарали.

„Већином то нису били разговори искључиво о музици, већ су се дотицали живота у најширем смислу те речи. Последњих година дружили смо се, виђали се повремено, проблем је било његово здравствено стање које је отежавало његово кретање и можемо да замислимо да није било те препреке, он би наставио да ствара и да би његов опус био много шири и доступнији некој општој публици“, закључио је Ракезић.

Предраг Пеђа Вранешевић - Sputnik Србија, 1920, 06.02.2022
КУЛТУРА
Преминуо Пеђа Вранешевић, оснивач чувене „Лабораторије звука“
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала