Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Славни „Ђенерал“ добија споменик у Крушевцу: Биће висок три метра, а поред њега ће стајати вук

Крушевац - Sputnik Србија, 1920, 08.02.2022
Пратите насTelegram
Крушевац ће подићи споменик потпуковнику Вељку Раденовићу (1955-2012), команданту Посебних јединица српске полиције из Призрена, славном „Ђенералу“, јунаку опеваном у песми и вођи ослободилачке битке за Ораховац 1998. године.
Прво обележје славном „Ђенералу“, како су га често звали саборци и поштоваоци, биће подигнуто на Багдали, у близини популарног парка и на само стотинак метара од породичне куће Раденовићевих потомака, а биће откривено на посебној церемонији 24. марта, симболично на дан почетка НАТО агресије, пишу „Новости“.

Сретењски орден и споменик

Такву част и повратак из заборава, породица није очекивала. Вест о иницијативи која би требало да исправи неправду да је овај неустрашив човек, најзаслужнији за спасавање десетина цивила којима су претиле отмице ОВК терориста, пре деценију сахрањен без достојних државних почасти, уследила је одмах после вести да ће потпуковнику Раденовићу, 15. фебруара, председник Александар Вучић постхумно доделити Сретењски орден.
„Председник нам је лично јавио за орден, били смо заиста дирнути тиме да неко после толико времена памти и цени оно што је отац био и радио за нашу земљу“, каже потпуковников син Вукашин, поручник Одреда Жандармерије у Краљеву.
„Пре десетак дана уследио је и други позив. Директор БИА Братислав Гашић саопштио нам је да је председникова идеја да се оцу подигне споменик у Крушевцу. Наша породица је неизмерно захвална на указаној части“, каже Вукашин.
Споменик јунаку биће висок три метра са мањим постаментом, окружен клупама и дрвећем. Фигура „Ђенерала“ биће представљена у препознатљивој униформи, а поред њега ће стајати вук, као симбол неустрашивог отпора.
Израда споменика поверена је уметнику Томи Коматини, а финансирају је пријатељи града Крушевца.
„Приложили смо више очевих фотографија из различитих периода живота и према радним верзијама које смо имали прилике да видимо, лик је заиста идентичан“, кажу Раденовићеви син и ћерка, Бојан и Бојана, и додају да захвалност на залагању око њихове породице дугују и министру Александру Вулину.
Потпуковникова удовица Славица Раденовић искрено говори да заиста нису ни размишљали да се њеном супругу може одати почаст кроз Сретењски орден и споменик.
„Већ је 10 година од његове смрти, прошло је много времена, а опет, сетили су се нашег Вељка“, каже Славица.

Јунаштво опевано у песми „Ђенерале, ђенерале“

Јунаштво Вељка Раденовића опевано је у песми „Ђенерале, ђенерале“, Гаврила Кујунџића, познатој по рефрену „Ђенерале, ђенерале/нек’ је твојој мајци хвала/ што јунака родила је/да се српству врати слава“.
Славица каже да ће се на церемонији откривања споменика чути и та песма.
Све што је Вељко Раденовић радио у животу, причају његови потомци, радио је савесно, предано, неретко и када му то здравље није дозвољавало. Са инсулином у руци, тадашњи капетан Раденовић, дугогодишњи дијабетичар, ишао је у рат. Породица и пријатељи и даље се чуде како је рат и преживео.
Строг, али правичан заштитник српске државе и народа, последње године службе био је у Одреду Жандармерије у Краљеву и са породицом се трајно населио у Крушевцу. Последњих година живота био је ведар деда, отац, супруг. Несебична давања и шећерна болест озбиљно су нарушиле здравље „Ђенерала“. Ампутирана му је нога, али је срце наставило да "туче" све до смрти, до одласка у незаборав. Споменик на Багдали частан је доказ да ће се Вељко Раденовић бити упамћен заувек.

Славни командант

Иако је одсудне битке био јула 1998. како би стратешки била сачувана Метохија, Вељко Раденовић се од рођења у Ђаковици, одрастања у Пећи и Вучитрну, до командовања у Призрену борио за цео српски народ у јужној покрајини. Посебну јединицу полиције за регион Куршумлије предводио је после 2000, а пензију је дочекао као помоћник команданта Одреда Жандармерије у Краљеву, чију униформу данас поносно носи његов син Вукашин.
Док је командовао, како су сведочили његови саборци, потпуковник Раденовић је често сам стајао на чистини, као да изазива смрт.
„И док се пуцало, није посустајао“ говорили су саборци о неустрашивом човеку, који је за живота одликован Орденом за храброст.
„Срце је остављао на Космету као да је био потпуно несвестан да је могао да изгуби главу“, испричали су саборци.
Једном замало. По повратку у призренски штаб, неко је сугерисао капетану да има две рупе на капи. Када је Раденовић узео своју капу у руке схватио је да су то била два јасна трага од метка из снајперске пушке.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала