Француска и Немачка не могу да удахну нови живот Минским споразумима — само се Америка пита

По свему судећи, Немачка и Француска су решене да „удахну нови живот“ Минским споразумима и приморају кијевске власти на стриктну примену тих договора, који су једини пут ка заустављању братоубилачког рата у Украјини.

Ти споразуми, који имају за циљ да обезбеде престанак осмогодишњих сукоба на истоку Украјине, готово да су били на издисају, јер западне земље не само да су затварале очи на кршење тих договора, него су и подстицале Кијев на провокације у Донбасу.

Да се нешто мења у свести Запада, показао је и састанак лидера „Вајмарског троугла“ у Берлину, на коме су лидери Немачке, Француске и Пољске изразили подршку територијалном интегритету и суверенитету Украјине и заложили се за дипломатско решење украјинске кризе, али су истовремено дошли и до закључка да је једини начин да се заустави сукоб на југоистоку Украјине да се Кијев примора да се придржава Минских споразума.

Томе је претходило и оживљавање Нормандијског формата у Паризу и Макронова посета Москви и Кијеву, где је затражио и добио обећање од украјинског председника Владимира Зеленског да ће се стриктно приждржавати тих споразума. Многи експерти то виде као добар сигнал и важан корак за смиривање тензија, иако велике разлике и даље постоје. Међутим, политиколог Александар Носевич напомиње да понављање мантре о поштовању договора из Минска „нема никаквог ефекта“, већ сматра да је деескалација ситуације могућа повлачењем западних војних инструктора и оружја из Украјине.

„То се назива баналношћу. Рећи да пут ка миру у Украјини лежи кроз примену Минских споразума је исто као да кажемо да је уље масно и да се Волга улива у Каспијско море. Апсолутно бесмислена фраза, која не повлачи никакве реакције и последице, мада су управо оне земље које то изјављују, пре свега Немачка и Француска, понудиле реална решења за примену Минских споразума, јер су оне гарант тих споразума, али оне сада само понављају ту мантру. Дакле, ово је само празна прича о проблемима, посебно у овом формату, у формату Немачка-Француска-Пољска. Какве везе Пољска има с тим? Са Минским споразумима она није никако повезана, већ је, напротив, једна од најдеструктивнијих снага на Западу и није заинтересована за нормализацију ситуације у Украјини. Дакле, ове изјаве немају и не могу имати никаквог практичног ефекта“, истиче Носевич.

Он додаје да покушаји да се у оквиру овог „троугла“ реши украјинска криза и започне дијалог о европској безбедности немају никакву перспективу, јер овај формат „нема никакву тежину“.

Русија и САД — кључни играчи за решавање кризе

На састанку вајмарске тројке у Берлину поново се све вртело око хипотетичких ставова о руској инвазији на Украјину, критика о гомилању руских трупа у близини украјинске границе и претњи да ће „руска војна агресија“ на ту земљу имати озбиљне последице — политичке, економске и геостратешке.

Руски експерти указују на то да су немачки канцелар Олаф Шолц, француски председник Емануел Макрон и пољски председник Анджеј Дуда овим самитом желели да покажу јединствен став према Русији, украјинској кризи и европској безбедности. Међутим, у стварности, приступи Париза, Берлина и Варшаве се значајно разликују — Пољска као верни слуга САД води оштру антируску политику, док Немачку западне земље оптужују да је превише „мека“ према Русији, јер није спремна да одустане од гасовода „Северни ток 2“ и одбија да испоручи оружје Украјини. Француска, пак, такође тежи конструктивном односу са Москвом.

„Европљани могу да причају шта хоће, јер од њих уопште не зависи стратешко решавање ситуације у Украјини. И не само Украјине, то се односи на општу ситуацију у Европи, војно-стратешки баланс снага, односа снага и слично. Овде су једино важни разговори Русије и САД о безбедности у Европи. Трећег пуноправног учесника у овим преговорима нема. Дакле, Европа у овој ситуацији може себи да приушти да прича шта хоће, то и даље неће имати никакве практичне последице“, каже Носевич.

Русија — вишегодишњи борац за европску безбедност

Руски експерти напомињу да је апсурдно позивати Русију на дијалог о европској безбедности, с обзиром на то да је управо Москва иницијатор таквих преговора и да већ више од деценију износи такве предлоге, али да је увек наилазила „на зид“.

„Наглашавам да је процес о ономе о чему они говоре већ у току — до пре два месеца они то чак нису ни помињали, све док Русија није изнела своје предлоге о безбедносним гаранцијама. Данас о томе говоре и већ се чују приче да се на Русију мора рачунати. Чак полазећи од расположења народа различитих европских земаља, они су принуђени да узимају у обзир наше интересе“, каже руски експерт Јуриј Кот.

Аналитичари сматрају да постоје покушаји да се оживи „Вајмарски троугао“, формиран пре више од три деценије, а да је излазак Велике Британије из састава ЕУ направио вакуум, који је решио да попуни Макрон, а који претендује да постане нови европски лидер.

Међутим, експерти сматрају да овај формат нема перспективу, јер је он пре нека врста политичке симболике, него практичне политике.

Руски медији подсећају да су ово били први разговори лидера земаља такозваног „Вајмарског троугла” после 11 година. Консултације су последњих година вођене на нивоу министара спољних послова. Како наводе, једна од најупечатљивијих епизода забележена је 2014. године, када су Берлин, Париз и Варшава убедили Виктора Јануковича да потпише споразум са лидерима Мајдана, дајући му своје гаранције, а тај уступак се завршио државним ударом у Украјини. Сада, на самиту у Берлину, истичу — „наш заједнички циљ је да спречимо рат у Европи“.

Односи Русије и Запада су последњих месеци ескалирали, јер Вашингтон и Брисел оптужују Кремљ да припрема „инвазију“ на Украјину, упоредо јачајући западно војно присуство у Источној Европи и претећи пооштравањем санкција Русији.

Москва одбацује све оптужбе и истиче да је циљ приче о руској агресији на Украјину да се доведу стране трупе близу руских граница, да се у Украјину „упумпава“ оружје и да се на тај начин та земља гура у војне авантуре.