- Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Москва: Деескалација ситуације у Украјини могућа повлачењем страних инструктора и оружја

© REUTERS / MAKSIM LEVINУкрајински војник на контакт линији у Донбасу
Украјински војник на контакт линији у Донбасу - Sputnik Србија, 1920, 09.02.2022
Пратите насTelegram
Деескалација у Украјини може се постићи повлачењем западних војних инструктора оданде, повлачењем страног наоружања и одустајањем од вежби са НАТО-ом, изјавила је портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.

„Уверени смо да се деескалација ситуације око Украјине може врло брзо постићи: за то је потребно прекинути испоруке наоружања Украјини, повући западне војне саветнике и инструкторе са њене територије, прекинути заједничке вежбе Оружаних снага Украјине и земаља НАТО-а, као и повући све оружје које је претходно испоручено Кијеву ван украјинске територије“, објаснила је Захарова на редовном брифингу.

Она је подсетила да су раније широм Украјине почеле велике командно-штабне војне вежбе Оружаних снага те земље, под називом „Метељ 2022“ (Мећава).
„Током ових вежби увежбаваће се борбена употреба напредних противтенковских ракетних система (Next Generation Light Anti-tank Weapon) и противтенковских ракетних система ’Џавелин‘, који су добијени из Велике Британије и Сједињених Америчких Држава, као и турских беспилотних летелица ’Бајрактар‘“, рекла је Захарова.
„Ако се говори о регионалној безбедности у ширем контексту, онда би у циљу њеног јачања НАТО требало да, између осталог, објави о одустајању од политике ‘отворених врата’. Кијев би са своје стране требало да се врати на неутрални ванблоковски статус, који је проглашен Декларацијом о суверенитету Украјине од 16. јула 1990. године“, истакла је портпаролка.
Она је додала да Русија позива западне партнере да прекину вештачку ескалацију ситуације око Украјине и предузму практичне кораке за деескалацију ситуације у земљи и решавање ситуације у Донбасу на основу договореног Пакета мера.

САД се залажу за ревизију Минских споразума

Захарова је приметила да изјаве из Вашингтона указују на чињеницу да се Сједињене Америчке Државе залажу за ревизију Минских споразума.
Она је скренула пажњу на речи америчког државног секретара Ентонија Блинкена, који је изјавио да се „Мински споразуми могу применити само ако се пронађе њихов правилан редослед“.
„Чудно је што Сједињене Америчке Државе покушавају да пронађу редослед у документу у коме је јасно прецизиран цео низ корака свих страна. Такве изјаве, а посебно њихов синхронизам, говоре једно: Сједињене Америчке Државе се залажу за ревизију Пакета мера, што је испуњено уништавањем мировног процеса. Све то инспирише кијевски режим на даље антиподвиге према сопственом становништву, пре свега, а даље и против међународног права и здравог разума“, констатовала је Захарова.
Дипломата је указала и на изјаве украјинског министра спољних послова Дмитрија Кулебе, који је одбацио давање специјалног статуса Донбасу и навео да дијалог са Доњецком и Луганском наводно није предвиђен Минским споразумима.

„Пре него што украјинска страна тако нешто усвоји, требало би поново да погледа Пакет мера“, додала је Захарова.

Она је нагласила да презриви став Кијева према Минским споразумима подстичу „амерички покровитељи“. Како је додала, такође нема одговарајуће реакције на изјаве кијевског руководства ни из Немачке ни Француске.

Запад треба да посети и другу страну контакт-линије у Донбасу

Захарова је навела да Русија позива представнике западних земаља да не посећују само украјинску страну на контакт-линији у Донбасу.
Она је подсетила да су 7-8. фебруара министри спољних послова Немачке, Аустрије, Словачке и Чешке посетили контакт-линију.
„На први поглед чини се да је то племенита мисија. Чини се да је почео процес на који смо увек позивали. И западне дипломате су у панцирима и шлемовима кренуле ка контакт-линији. Али постоји нијанса: само са једне стране, са стране коју контролише Кијев. Из неког разлога нису ишли даље“, приметила је Захарова.
„Управо та линија која за вас није црвена, њу треба прећи, мислим на контакт-линију и посетити и почастити својом пажњом оне људе који већ дуго година страдају због тога што сте једном инспирисали украјинске политичаре да изврше антиуставни државни преврат“, нагласила је портпаролка.
Према њеним речима, упркос раду у региону великог броја међународних експерата, укључујући посматраче ОЕБС-а, западни представници брижљиво затварају очи на дешавања у Донбасу и избегавају посете Доњецку и Луганску.
„Али ако сте већ стигли тамо, зашто не искористите ову прилику и не разговарате са људима?“, наставила је она.
С тим у вези, дипломата је скренула пажњу и на то да западно друштво никада не говори о Донбасу и тамошњој хуманитарној катастрофи.

Сукоб у Донбасу

Украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске Народне Републике које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким.
Питање решавања ситуације у Донбасу разматра се, између осталог, и на састанцима у контакт-групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа који регулишу кораке за деескалацију сукоба. Међутим, и након споразума о примирју, између сукобљених и даље долази до размене ватре.

Мински споразуми предвиђају не само прекид ватре, повлачење оружја, амнестију, обнављање економских веза, већ и дубоку уставну реформу у Украјини засновану на дијалогу са представницима самопроглашене Доњецке и Луганске Народне Републике, што би требало да резултира децентрализацијом власти, узимајући у обзир посебан статус делова Доњецке и Луганске области.

Међутим, преговарачки процес тренутно је у застоју због одбијања Украјине да спроведе политичке тачке Минских споразума. Кијев не улази у директан дијалог са ДНР и ЛНР, противи се уношењу посебног статуса области у Устав, а такође захтева да део границе са Русијом у Донбасу пређе под њену контролу до реализације политичког дела споразума.
Од 2014. године земље НАТО-а, предвођене Сједињеним Америчким Државама, испоручују оружје Украјини и обучавају њену војску, што директно крши Минске споразуме и негативно утиче на решавање ситуације у Донбасу. Осим Американаца, у испорукама вредним милијарде долара учествују Велика Британија, Канада, Француска, Пољска, Турска, Литванија, Чешка, Бугарска, Румунија и Естонија. Америчка влада је протеклих дана више пута сигнализирала о својој спремности да прошири испоруке наоружања и војне технике Украјини.
Вајмарски   троугао – Немачка, Пољска, Француска - Sputnik Србија, 1920, 08.02.2022
РУСИЈА
Састанак „Вајмарског троугла“: Берлин, Париз и Варшава траже решење за тензије око Украјине
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала