Додељене „Вукове награде“: Потребан нам је нови Вук – и данас се гаси српски идентитет

Културно-просветна заједница (КПЗ) Србије уручила је данас 58. „Вукове награде“ за нарочите резултате у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке бројним добитницима на свечаности у Председништву Србије.

Вукове награде за 2021. годину добили су књижевник и публициста Стојан Бербер, новинарка, уредница и књижевница Душица Милановић, Народни оркестар Радио-телевизије Србије, ликовни уметник Божидар Плазинић и драмски писац Стојан Срдић.

Одлучивале нијансе

Награђени су и историчар уметности и ликовни критичар Сава Степанов, музејска саветница и кустоскиња Славица Стефановић, књижевник и издавач Ратко Стоиљковић, академски сликар Добри Стојановић и режисер и сценариста Милан Шарац.

„Посао жирија није био лак зато што смо заиста имали неуобичајено велики број веома квалитетних предлога – 78. Било је одиста тешко да се одлучимо, у неким областима одлучивале су нијансе. Све одлуке су донете једногласно“, истакао је председник жирија Дарко Танасковић.

На предлог жирија Извршни одбор Културно- просветне заједнице Србије одлучио је једногласно да „Изузетну Вукову награду за 2021. Годину“ добију књижевни критичар и теоретичар Јован Делић, књижевни историчар и теоретичар Душан Иванић и историчар Предраг Ј. Марковић.

Од институција „Изузетну Вукову награду за 2021. Годину“ примили су представници Гимназије „Жарко Зрењанин“ из Врбаса, Српског националног савјета Црне Горе из Подгорице и часописа „Борба“ из Београда.

Марковић: Потребан нам је нови Вук – и данас се гаси српски идентитет

У име добитника присутним званицама и новинарима у Председништву Србије обратио се Марковић, који је истакао да је „част добити 'Вукову награду'“, као и да је и данас потребан нови Вук да „препозна шта је то у нашој култури и традицији особено и наше, а кадро да запрепасти свет“.

Марковић је упозорио да се „и данас гаси идентитет најбогатијих и најуспешнијих Срба у расејању, као што се десило Србима трста, Славјаносербска или Сент Андреје“.

„Ако успемо да као Вук од савремене српске културе направимо светску атракцију, успећемо да нова покољења наших исељеника вежемо за традицију предака. Што би рекао Милован Витезовић некакав сајбер 'Вук наш насушни' нам треба као хлеба, за опстанак наше културе и традиције“, оценио је Марковић.

Појединцима добитницима „Вукове награде“ припале су дипломе, рад сликара Радомира Стевића Раса, плакете са ликом Вука Стефановића Караџића, рад вајара Небојше Митровића, као и новчани износ, слика и књига. Представницима установа уручене су дипломе и плакете са Вуковим ликом.

„Вукова награда“: Пројект од посебног значаја за културу Србије

Жири „Вукове награде“ чинили су поред Танасковића и Витезовића, и Живорад Ајдачић, Зоран Гутовић, Урош Дојчиновић, Бора Дугић, Селимир Радуловић, Елизабета Ристановић и Радован Трнавац Мић, а одлуке су донете на седници 23. децембра 2021. године.

У свом поздравном говору генерални секретар КПЗ Србије Ајдачић подсетио је да нас је од претходне доделе „због вируса који је окупирао свет напустио велики број уметника, сарадника у култури и драгоцених сарадника“, чија ће имена „заувек остати забележена у српској култури“.

„И сада се њима поносимо. И овогодишњим добитницима и свима онима, из сваког кутка Србије, који су се уписали у књигу највећих, чекајући оне који су можда случајно изостали из овог летописа и оне који тек стварају свој пут“, рекао је Ајдачић.

Помоћница министарке културе и информисања Славица Трифуновић у свом говору је истакла да је „Вукова награда“ залог будућности Србије и српског националног простора и „показатељ неисцрпног културног богатства модерне Србије, оличеног у делима добитника“.

„Министарство је у континуитету подржавало рад КПЗ Србије и са посебном пажњом пружало подршку додели 'Вукове награде'. Ова награда и манифестација увек је била истакнута као пројекат од посебног значаја за културу наше земље“, истакла је Трифуновићева, преноси Танјуг.