Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Сећање на руског дипломату чије је срце до задњег трена куцало за Србију

© Sputnik / Лола ЂорђевићФотографија на гробу Николаја Хартвига
Фотографија на гробу Николаја Хартвига  - Sputnik Србија, 1920, 10.02.2022
Пратите насTelegram
Обележавајући Дан дипломата Русије, 10. фебруар, када је 1802. створено Министарство иностраних послова, представници амбасаде Русије, са амбасадором Александром Боцан-Харченком на челу, положили су венце на гроб царског посланика на српском двору Николаја Хартвига.
Николај Хартвиг (1857—1914) један је од најзначајнијих учесника и сведока догађаја на Балкану уочи Првог светског рата. Био је велик пријатељ Срба и човек коме су сви скидали шешир док је шетао улицама престонице.
Рођен је 1857. године на Кавказу, у граду Гори у данашњој Грузији, у осиромашеној аристократској породици војног лекара. Дипломатску службу започео је 1875. у Азијском департману Министарства иностраних послова Руске империје. Убрзо бива постављен за аташеа, у тадашњој црногорској престоници Цетињу, а потом, пре доласка у Србију, постаје конзул у бугарском Бургасу.

Наша брада се саветује с вашом брадом

Николај Хартвиг је у Србију дошао 1909. године. У званичним извештајима које је слао у Русију, о Србима и Србији је говорио са много топлине, скрећући пажњу службене Русије на малу православну земљу на Балкану. У односу на дипломатске представнике других држава, Хартвиг је у Београду имао посебан статус и значајан утицај.
© Sputnik / Лола ЂорђевићГроб Николаја Хартвига
Гроб Николаја Хартвига - Sputnik Србија, 1920, 10.02.2022
Гроб Николаја Хартвига
Остало је записано да је Пашић био стални гост Хартвигов и да су Срби говорили Русима: „Наша брада се саветује с вашом брадом.“
У време јулске кризе после Сарајевског атентата, Николај Хартвиг се залагао да се смање тензије између Аустроугарске и Србије, а са друге стране, настојао је да у Петрограду обезбеди подршку Србији, како не би остала сама у евентуалном ратном сукобу. У тим напорима зауставила га је изненадна смрт у аустроугарском посланству у Београду. Због ове чињенице касније је настала изрека да је Хартвиг био прва жртва Првог светског рата.
За разлику од Хатртвига, који је знао да у корист Србије повлачи потезе мимо официјалне политике Петербурга, отправник послова Аустроугарске Владимир Гизл фон Гизлинген доследно је следио антисрпску политику Беча. Непосредно након Сарајевског атентата, бечка ратна струја, уз помоћ штампе, почела је да преноси гласове да иза убиства Франца Фердинанда стоје официјална Србија и Русија. Бечки „Рајхспост“ је писао да Хартвиг није хтео да на згради руског посланства спусти заставу на пола копља и да је увече на дан атентата приредио славље.

Отровне речи барона Гизла

Иако нарушеног здравља, исте вечери када се барон Гизл вратио из Беча (где је учествовао у изради ултиматума), Хартвиг тражи хитан пријем, не би ли добио одговор на питање шта ће Аустроугарска учинити са Србијом после Сарајевског атентата.
© Sputnik / Лола ЂорђевићПолагање венаца на гроб Николаја Хартвига
Полагање венаца на гроб Николаја Хартвига - Sputnik Србија, 1920, 10.02.2022
Полагање венаца на гроб Николаја Хартвига
Саветник аустроугарског посланства Шторк, са ким је Хартвиг разговарао тражећи сусрет са бароном Гизлом, овако је прокоментарисао Хартвигов позив:

„Хартвиг више не може да спречи оно што сада мора да избије! Да! Хартвиг би хтео да добије у времену док се Србија потпуно не опорави од свих губитака у Балканском рату и док се поново не обнови балкански савез. Разуме се да ми то не смемо дозволити. Морамо на сваки начин искористити ову аферу да дође до рата.“

Већ на самом почетку састанка, током разговора у згради аустроугарског посланства, Хартвиг доживљава срчани удар и умире.
Вест о смрти руског посланика муњевито је прострујала Београдом, а одмах су почеле и спекулације да је он у аустроугарском посланству отрован. Међутим, те је гласине одмах спречио председник српске владе Никола Пашић, који је изјавио да Хартвиг јесте био отрован, али одговором барона Гизла на постављено питање.

„Речи су биле отроване које је Хартвиг чуо од барона Гизла! Морао је примити на знање да је све узалуд! Да, цела је атмосфера отровна. Овде се у Београду налази аустроугарски агент који је овамо дошао као мађарски новинар. Зове се Самуел Борош. Он нас је оптужио да спремамо Вартоломејску ноћ свима овдашњим Немцима, Аустријанцима и Мађарима. Ниједна реч од тога није истинита!

Вечна кућа у Србији

На молбу српске владе, руски цар Николај Други, као знак посебне наклоности према Србији, дозволио је да Хартвиг буде сахрањен у Београду. Свечаном погребу, 14. јула, који је представљао величанствену церемонију, присуствовали су краљ Петар, његови синови Ђорђе и Александар, комплетна влада на челу са Николом Пашићем, највиши војни врх, сви страни представници и непрегледна маса народа. По писању тадашње штампе, сахрани је присуствовало 80.000 људи.
© Sputnik / Лола ЂорђевићГроб Хартвига у Београду
Гроб Хартвига у Београду - Sputnik Србија, 1920, 10.02.2022
Гроб Хартвига у Београду
После опела у Саборној цркви, митрополит Димитрије је рекао:

„Тужан нас је догађај овде сакупио. Налазимо се испред ковчега у коме лежи велики човек, искрен пријатељ нашег народа и заслужан син Велике Русије. Умро је Николај Хенрихович Хартвиг; нестало га је у мучним и тешким данима када нам је толико потребна његова помоћ и државничко искуство. Дуг који му дугује наша нација ми искупљујемо великом жалошћу која нас је обхрвала. Мало има Срба који нису знали за велико име Николаја Хартвига; многи од нас познали су племенитост његовог срца, пространог као његова отаџбина.

На 15. годишњицу смрти, београдска општина подигла је на Хартвиговом гробу споменик од белог венчачког мермера украшен мозаиком, на коме је представљена икона Светог Николе, заштитника породице Хартвиг.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала