Зашто Запад види у Дритану главног играча у Црној Гори, а не у Милу

Мило Ђукановић тешко да може да се врати у пуној снази на власт у Црној Гори, каже за Спутњик Александар Ђокић, асистент Катедре за упоредну политику Руског универзитета пријатељства народа (РУДН) у Москви.

„Поставља се питање: зашто су САД сада покренуле питање мањинске владе у Црној Гори? Они су нашли замјену Милу Ђукановићу у Дритану Абазовићу, јер им је он лакши и бољи партнер од Ђукановића. Он им обезбјеђује да Црна Гора мора да води прозападну спољну политику и уједно антируску, све док је чланица НАТО-а, то јесте, док та организација има утицај у том дијелу свијета. Ђукановић је успио да влада невјероватан низ година свим аспектима црногорског друштва, покушао је модификацију идентитета, језика, то су пројекти који су служили њему лично да се одржава на власти. То није рађено чак ни од 1945. до 1990. године. Одржавање таквог система власти постало је прескупо за САД“, каже Ђокић.

Запад даје предност Дритану у односу на Мила

Он истиче да ће Абазовић водити прозападну и антируску политику на спољном плану, али да ће за разлику од Ђукановића водити мање агресивну процрногорску политику, која је код Ђукановића често били националистичка.

„Ђукановић је покушао да створи нову нацију, Абазовић неће направити такве кораке, већ очекујем да ће направити кораке и ка српском народу. Он је, мада не волим то да кажем, лакши за контролисање Америци, јер је припадник мањинског народа у Црној Гори и тешко је очекивати да ће неко на Балкану, ко није из већинског народа, овладати са 40 и више одсто бирачког тијела, као што је то пошло за руком Ђукановићу. Абазовић ће мање и тражити за себе од Ђукановића. Ако успије да амортизује кадрове ДПС-а и његово чланство у наредном периоду и ако Ђукановић изгуби све функције, он би могао са својом странком да расте до 20 одсто подршке на неким будућим изборима“, каже Ђокић.

Протести су припрема за изборе у Подгорици

Што се тиче протеста против формирања мањинске владе на овакав начин и због изгласавања пада владе и смјене Алексе Бечића са мјеста предсједника Скупштине, Ђокић сматра да они неће бити рушилачки, већ да су хомогенизовање гласача пред веома важне изборе у Подгорици.

Протест у Подгорици

© Sputnik / Бобан Нововић

„Протести зависе од воље онога ко их организује. Ове протесте организују демократе, који су неки политички центар, они немају намјеру да било кога руше. Оно што је Дритан Абазовић договорио са америчким изаслаником за Балкан Габријелом Ескобаром, очигледно да дио тога договора нијесу биле демократе, ’Уједињена Црна Гора‘, ’Права Црна Гора‘ и људи око Здравка Кривокапића, као ни сам премијер. Тај договор јесте био иза њихових леђа и био је превара. Дакле, ти протести су увертира у веома важне подгоричке изборе који могу бити вододјелница шта нас очекује у будућем политичком животу Црне Горе, а можда буду увод у формирање неке нове коалиције, за наредне парламентарне изборе“, каже Ђокић.

Мањински влада до краја мандата

Ђокић за Спутњик процењује да ће мањинска влада учинити све да влâда до краја мандата, до 2024. године, и да неће бити расположена за ванредне изборе.

„Ако та мањинска влада буде имала стабилну посланичку већину у Скупштини од 49 посланика и ако и на изборима у Подгорици Ђукановић буде поражен, а УРА и остали постигну добар резултат, мислим да ће они покушати да владају до 2024. Не видим зашто би расписивали ванредне изборе, још ако им се СНП придружи. Њима треба још да имају довољно гласова за реформу у правосуђу и ту се расправља је ли чаробна бројка 49 или 54 посланика. УРА ће тек да расте, на рачун ДПС-а, јер Абазовић има међународну подршку за мањинску владу“, каже Ђокић.

Отворени Балкан на столу

Ђокић истиче да САД, након побједе Бајдена, реактивирају причу о „малом Шенгену“, то се сада зове „Отворени Балкан“.

„Америка жели да има отворене границе за проток роба из држава гдје живе Албанци, сада се томе придодаје и Србија, из њима знаних разлога. Кривокапићева влада је била против ’Отвореног Балкана‘, мислим да ће то мањинска влада Абазовића прихватити“, сматра Ђокић.