Британци су чули Шојгуа: Да ли ће помак у разговорима Русије и Велике Британије уродити плодом

За разлику од састанка шефова дипломатија Велике Британије и Русије који је Сергеј Лавров оценио као разговор „немог са глувим“, на састанку министара одбране обе стране су, упркос неслагањима по низу питања, саслушале једна другу. То јесте помак, али је питање да ли ће уродити плодом, каже Александар Гајић из Института за европске студије.

До посете високих британских званичника Русији у четвртак и петак дошло је, подсећа наш саговорник, након што је британски министар одбране Бен Волас средином јануара позвао руског колегу Сергеја Шојгуа да посети Лондон, како би размотрили питања која се тичу опште безбедности. Шојгу је 21. јануара на то одговорио позивом Британцима да у Москви покушају да, у билатералним договорима, нађу неко заједничко решење безбедносне ситуације.

Британци боље чули Шојгуа

„Русија је предлог за разговоре у Москви послала Великој Британији након што је видела да у разговорима са НАТО-ом и ЕУ не могу да дођу до заједничког решења, јер су сви предлози Москве били одбијени, а Шојгу се позвао на искуство из 2013. године, када је у формату 2 плус 2 (састанак министара одбране и спољних послова Русије и Британије) ипак постигнут некакав напредак“, каже Гајић.

Идеја Москве је, како наводи, била да са Британијом као сувереном државом лакше могу да нађу заједнички језик, јер она није наднационална интеграција попут ЕУ, нити одбрамбени савез као НАТО, иако у НАТО окружењу представља истакнутог антируског заговорника према постсовјетском простору.

„Британија има велико искуство у билатералном преговарању па се претпостављало да неће у преговоре улазити са неким унапред донетим закључцима. Међутим, ово што смо видели у разговорима између шефова дипломатија Сергеја Лаврова и Лиз Трас не обећава, јер је британска министарка само понављала опште фразе и своје поруке са Твитера и није слушала нити уважавала оно што друга страна има да каже“, примећује Гајић.

Са друге стране, додаје, састанак министара одбране који је уследио био је далеко озбиљнији и постојао је један степен заинтересованости да се чује друга страна, као и известан степен разумевања за то шта друга страна поручује.

Да ли је помак довољан за деескалацију

Гајић напомиње да је британски министар Волас, као дугогодишњи официр и један од најозбљнијих кандидата за руковођење НАТО пактом у будућности, са Шојгуом, такође великим професионалцем и практично другим човеком Руске Федерације, врло озбиљно водио разговоре о безбедносним питањима.

„Чули смо оштре критике Шојгуа на рачун британских специјалаца у Украјини и критике на рачун западних земаља које јавно извозе велику количину наоружања у Украјину. Британски министар је са своје стране рекао да верује Шојгуу да Русија не планира инвазију и демантовао је приче из британске штампе да Британија планира да пошаље у Украјину 600 својих специјалаца. Али упркос неслагањима, обе стране су се сложиле да наставе даље међусобне контакте, са циљем да се избегавају инциденти и снижава ризик од могућег конфликта“, примећује Гајић.

То, сматра саговорник Спутњика, представља озбиљан помак у односу на разговоре министара спољних послова и корак ка продужавању дијалога. Међутим, напомиње Гајић, тај корак може да уроди неким напретком, али и не мора.

„Британија свакако има капацитет да покуша да дође до деескалације, али остаје да се види да ли то стварно и желе. Они су по први пут показали добру вољу да се руска страна озбиљно саслуша и да искажу и неки степен поверења у оно што су чули, али је питање да ли ће то у укупној британској политици имати одјека. Отворено је питање и да ли ће британска спољна политика и њена друга министарства, попут Министарства одбране, имати ту улогу да иницирају неко даље промишљање и ревидирање става западних сила“, оцењује наш саговорник.

Сергеј Шојгу је, наводи Гајић, рекао да су разговори били отворени и конструктивни, али је такође истакао чињеницу да од стране НАТО-а нема одговора на кључне захтеве Русије, везано за даље ширење Алијансе и неразмештање наоружања у близини руских граница.

„Руси су јасно ставили до знања да из ове тешке ситуације не може да се изађе ако се ту не направе компромиси. Британац је професионалац и он је то саслушао и то ће пренети, али не зависи све од њега, па ћемо видети да ли ће Британија уложити напоре да предочи ове ставове Русије у оквиру НАТО-а, будући да су се о њих у досадашњим билатералним разговорима званичници НАТО-а и западних земаља углавном оглушивали. Тако да ово јесте неки помак, али се не може рећи да је јако значајан и не можемо бити сигурни да ће западне земље заузети конструктивнији приступ према Русији“, указује Александар Гајић.

На Западу ништа ново

Према мишљењу историчара Александра Растовића, први састанак руских и британских министара показао је да Британци настављају са политиком коју стриктно спроводе према Русији, са мањим или већим изузецима, већ више од две стотине година, па би се могло рећи да на Западу нема ништа ново.

Растовић подсећа да је покојни академик Милорад Екмечић још у свом тексту у „Нину“ 2010. године — „Србофобија као рукавац русофобије“ рекао да су само два пута у британско-руским односима постојале фазе када су ти односи били релативно пристојни — у Првом светском рату када су се налазили на страни Велике антанте у борби против централних сила и током Другог светског рата у оквиру антихитлеровске коалиције.

„У свим осталим фазама британско-руски односи су били оптерећени том ’матрицом‘ британске спољне политике, а то је та дубоко укорењена русофобија, која од краја 18. века, са мањим или већим изузецима, траје до данас. Тако да ме ништа не чуди када се ради о британској политици, посебно последњих недеља и месеци везано за Украјину“, каже историчар.

Како додаје, врши се ужасан притисак на Русију која, као независна држава, само брани своје легитимне интересе и не тражи ништа друго него да се оконча офанзива НАТО-а који покушава да јој дође на границе.

„Тако да је дипломатска мисија предвођена министарком спољних послова Британије само наставак те политике од које Британци не одступају — политике русофобије, отворене антипатије, па чак и мржње и отвореног непријатељства према Русији. То је и покушај да се дисциплинује једна држава која је суверена, самостална и држи до свог интегритета. Тај покушај је, наравно, смешан, јер то ниједна независна, суверена држава не би дозволила“, сматра Растовић.

Подсетимо, шефица британске дипломатије Лиз Трас разговарала је са министром спољних послова Русије Сергејом Лавровом у четвртак у Москви и поручила да Русија има избор — „или да сарађује са НАТО-ом“ или да, како је навела, „настави са повећањем броја својих трупа на граници са Украјином, што представља претњу“. Лавров је разговор са британском колегиницом оценио као „разговор немог са глувим“.