Како изгледа припитомљавање „летећег вука“

Владимир Илић у свом сеоском домаћинству у Стапарима код Ужица већ годинама има интересантног пријатеља – Харисовог јастреба који се често назива и „летећи вук“.

„Љубав према соколарству је неизмерна, то је начин живота, није нимало јефтин спорт и није спорт где се птица само држи у кавезу и храни. Са птицом мораш да радиш, соколарство мора да се учи, мора да се зна. Ово је специфична и врло посебна птица, феноменалан ловац који прави баланс у природи уништавајући штеточине. Иако понекад може да делује опасно, истина је далеко од тога. Чак му и деца прилазе и сликају се са њим“, каже овај соколар за РИНУ, преноси Б92.

„Летећи вукови“ су поприлично прилагодљиви, згодни за обуку и соколарски рад. Красе их спретност, упорност, изоштрена памет док вребају и хватају плен. Имају изражену ловачку црту, а занимљива је чињеница да су мужјаци мањи од женки.

„Он сада није у ловној тежини, мало је угојен због зиме, међутим, самим његовим понашањем знамо да ли смемо да га пустимо. Једноставно птица се познаје, зна се како са њом да се понаша. Он је навикао са нама, са децом, безопасан је, Харисов јастреб је најмирнија и најлакша птица за рад“, каже Владимир.

Овај Ужичанин у свом селу направио је природну оазу коју љубитељи чистог ваздуха, животиња и здраве хране из године у годину посећују у све већем броју.

Како каже, код њега првенствено воле да дођу људи који су природњаци, и ко није волео село, кад дође овде и види ову лепоту заволи. По његовом мишљењу, природа је слобода, лек, живот. И сам је, како каже, лек за своје бољке пронашао у Стапарима живећи у и са природом.

„Село није само њива, шљива и ливада. У селу могу да се раде и други послови, као што су туризам, здрава храна, где људи са стране долазе да то виде, пробају. Што се тиче свих ових животиња које овде имамо, то су све наши љубимци, никад ништа нисмо продали, заклали они су нон-стоп ту и лети и зими. Дружимо се са њима, радимо биолошку заштиту са птицом Харисов јастреб, који иде у слободан лет, долази на руку, ми уживамо са тим животињама, као и наши гости“, казао је он.

Село Стапари је једино село у које може да се стигне пругом, реком, аеродромом и путем. Смештено на тромеђи Златибора, Златара и Таре, Мокре Горе крије велики туристички потенцијал.

„Са својим гостима увек остајемо у контакту, они нам се радо враћају и мислим да је већина жељна активног одмора на селу, интеракције са људима, животињама и биљкама и то је оно што их привлачи у Стапаре“, закључује Владимир.