Васил Хаџиманов: „Кад одеш далеко, ’преко баре‘, боље разумеш одакле потичеш и колико је то вредно“

„Колико је наша музичка традиција богата, схватио сам давно, када сам отишао на студије у Америку. А кад одеш тако далеко, ’преко баре‘, почињу да ти ’раде‘ емоције и боље разумеш одакле потичеш и колико је то вредно, каже музичар Васил Хаџиманов уочи наступа у Новом Саду и премијере филма „Лето кад сам научила да летим“, за који је радио музику.

А управо тамо далеко, „преко баре“, почео је Василов експеримент са балканском музиком, који није престао до данас.

„Трудим се да ми та музика буде инспирација, али да веома ретко цитирам мелодије које су већ компоноване. Имао сам, наравно, сусрете са традиционалним песмама које сам аранжирао, али више се водим личном импресијом и онда тај Балкан кад изађе, више је него добродошао“, каже Хаџиманов за Спутњик.

Пре концерта у новосадској Градској концертној дворани, Васила 16. фебруара чека премијера филма, за који каже да је веома важан за српску културу.

„Ово је филм за децу, тинејџере, за породицу уопште. Не памтим када сам, пре овога, гледао дечији филм. Мислим да се мало пажње посвећује програмима за децу и зато нам се дешава то да деца гледају ријалитије и друге садржаје који су непримерени њиховим годинама.“

Према његовом мишљењу, проблем је у целом систему који не посвећује довољно пажње садржајима којима су тинејџери изложени.

„Говорим из искуства родитеља и мислим да је поражавајуће да деца од десет, једанаест година слушају музику која није за тај узраст, а коју прати и другачија естетика. Довољно је отићи на прославу матуре да вам буде јасно какву музику тинејџери слушају, какви се текстови на тим догађајима певају и онда се запитате — шта се то нашем друштву догађа? То резултира тиме да се девојчице у пубертету облаче провокативно, сликају се и ’постују‘ своје слике по мрежама“, истиче Хаџиманов.

Оживео шлагере и времена његових родитеља

Отуда је овај уметник заједно са редитељем Радивојем Андрићем, са којим је већ сарађивао на филму „Кад порастем бићу кенгур“ и серији „Отворена врата“, понудио другачију естетику, разноврснију музику и лепу причу у којој ће деца моћи да уживају подједнако као одрасли.

Филм „Лето када сам научила да летим“ који обрађује теме одрастања и сазревања, такође евоцира и емоције носталгије, време шлагера, „Опатијског фестивала“, музике која је била незаобилазни део младости и одрастања многих генерација Југославије.

„Референца је песма ’Осмјех‘, коју је изводио рок бенд из шездесетих година и та песма је веома позната баки главне јунакиње филма. Могу рећи и да је моја музика, која ће изаћи као ’сонг‘ у извођењу Бисере Валетанлић, веома слична шлагерима које су шездесетих певали моји родитељи и Бисера. Поред тога, постоји још једна снимљена песма коју пева Наташа Хаџиманов — она је више у веселим дечијим регистрима. Све у свему, било је задовољство компоновати музику и радити на оваквом филму“, каже Хаџиманов.

Балкански мелос је увек присутан у мојој музици као инспирација

Само два дана после премијере филма, „Васил Хаџиманов бенд“ наступиће у новосадској Градској концертној дворани у оквиру програма Европске престонице културе. Овај уметник ће са својим бендом бити део програмског лука „Сеобе“, који сагледава кретања становништва као инспирацију у уметности. Није необично што ће се састав овог уметника наћи на репертоару програмске концепције „Сеобе“, која промовише сусрет различитих стилова и култура, јер и музика Хаџиманова меша балканске традиционалне ритмове са мелодијама запада.

„Без обзира на моју прву љубав — џез, увек сам био заинтересован за фузију џез музике са различитим стиловима и жанровима. За тридесет година рада опробао сам се у многим еклектичним музичким поставкама и сарадњама, од балканских етно комбинација до рока, попа и шансона. Једноставно волим музику, инспирише ме музика из свих могућих делова света и покушавам да у свом ауторском раду спојим неспојиве чиниоце у музици“, наводи композитор.