- Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Мост шпијуна: Објављено шта је чувени Рудолф Абел писао жени из затвора у САД

© Sputnik / Дмитрий КоробейниковФотографија обавештајног официра Рудолфа Ивановича Абела са изложбе посвећене 80. годишњици стварања руске спољне обавештајне службе.
Фотографија обавештајног официра Рудолфа Ивановича Абела са изложбе посвећене 80. годишњици стварања руске спољне обавештајне службе. - Sputnik Србија, 1920, 13.02.2022
Пратите насTelegram
Спољна обавештајна служба Русије објавила је фотокопију првог писма које је легендарни совјетски обавештајац Вилијам Фишер, познат као Рудолф Абел, написао својој породици 1958. године док је био у затвору у САД. Писмо је било почетак серије писама која су одиграла велик улогу у каснијем ослобађању овог агента и његовом повратку у СССР.
Навршило се 60 година од дана кад је Фишер-Абел замењен за америчког пилота-шпијуна Френсиса Пауерса. Церемонија је обављена на мосту Глинике, који је повезивао Источни и Западни Берлин.
Поводом годишњице, прес биро Спољне обавештајне службе Русије (СВР) доставио је РИА Новости фотокопију првог писма које је совјетски обавештајац написао у затвору. Сам текст писма је раније објављен на руском језику, укључујући и зборник писама Фишера-Абела, чији су аутори ветерани и активни чланови СВР-а. Овај зборник такође говори о томе како је текао рад на спасавању обавештајца из америчког затвора.

Судбина совјетског обавештајца

Вилијам Фишер (1903-1971) је после Другог светског рата радио илегално у САД и водио обавештајну мрежу у овој земљи. Под називом „илегалац“ сматра се обавештајац који ради у страној држави под маском држављанина ове или било које треће земље. Он се до најситнијег детаља понаша у складу са причом која је специјално направљена за њега.
Како је раније изјавио директор СВР Сергеј Наришкин, обавештајна мрежа коју предводио Фишер имала је задатак да дође до најважнијих војно-стратешких и војно-политичких информација о агресивним плановима и намерама САД против СССР-а, укључујући планове за атомско бомбардовање градова у Совјетском Савезу. Фишер, као и његове колеге, сјајно су извршили овај задатак, казао је Наришкин.
Године 1957. илегалног оперативца „Марка“ (такав је био Фишеров оперативни псеудоним) открио је његов криптограф, пијаница Рејно Хајханен, који је прешао на страну САД. Фишер је одбио сарадњу са америчким обавештајним службама, али да би Москви дао до знања да је ухапшен и да није издајник, он је узео име свог покојног пријатеља Рудолфа Абела. На тај начин Фишер је заправо створио легенду о самом себи, коју је Центар разумео и прихватио.
Амерички суд је исте 1957. године осудио Фишера на 30 година затвора. За њега је то значило у суштини доживотну казну.
Истовремено, суд није успео да докаже да се Фишер-Абел бавио шпијунажом. Није постојала ниједна чињеница која би потврдила да је оптужени примио тајне податке и преносио их страној држави. Међутим, амерички тужилац је тражио да се окривљени прогласи кривим само на основу тога што, како је он изјавио, уопште није потребан доказ да је злочинац већ извршио своје кривично дело.

Прва вест

После објављивања пресуде, „Марк” је прво држан у самици у истражном затвору у Њујорку, а потом је пребачен у савезни затвор у Атланти. Док је био у затвору, совјетски обавештајац је сликао уља на платну, проучавао теорију уметности и решавао математичке задатке.
Фишер је тражио америчкој страни дозволу да се дописује са својом породицом, а у јулу 1958. године добио је такву прилику. Али прво писмо је одобрено од америчке стране тек у септембру. Послато је совјетској амбасади, а супрузи обавештајца стигло је тек у децембру 1958. године.
Писмо од 13. јула 1958.године написано је на енглеском на званичном папиру, који је представљао лист хартије обложен као школска свеска на линије у којима је назначен датум кад је писмо написано, његов аутор и адресат. Прималац писма је била његова супруга Елена (Елен Абел), а писмо је требало да буде послато преко совјетске амбасаде у Вашингтону.
„Драга Елена, коначно сам имао прву прилику после дуго времена да пишем теби и нашој ћерки Лидији. Искрено верујем да ћеш добити ово писмо и моћи да ми одговориш“, писало је на почетку.
Фишерова жена се заиста звала Елена, а њихова рођена ћерка Евелина. Обавештајац је одлучио да не открије њено право име, јер је постојала реална могућност да Американци покушају да је пронађу међу неколицином Московљана који су у то време носили тако ретко име. Али Фишерови су имали усвојену ћерку Лиду, коју је познавао врло мали број људи, укључујући и неке од колега обавештајног официра. На тај начин је совјетски илегалац додатно је јасно ставио до знања Москви да управо он, а не неко други, пише из затвора под презименом Абел.
Даље у писму обавештајац је казао да је осуђен на 30 година због шпијунаже и да се налази у савезном затвору у граду Атланти у Џорџији.
„Осећам се добро, бавим се математиком и сликањем. Музика овде није дозвољена, али можда ћу после моћи да се бавим тиме“, написао је илегалац.
„Молим те, не брини превише о томе шта се догодило. На крају крајева, оно што је урађено, већ је урађено. Брини се о себи и ћерки, и надај се нашем скором сусрету“, додао је совјетски обавештајац.
У писму је Фишер - Абел обећао „да ће се потрудити да им више пише” и изразио наду да ће његова супруга моћи да одговори на исти начин.
„Поздрави све наше пријатеље. Још једном те молим да бринеш о себи и ћерки. С љубављу, ваш муж и отац Рудолф“, овим речима је завршио писмо. Вероватно је обавештајац хтео нешто да дода, али се онда предомислио, јер је испод потписа прецртан посткриптум, односно два слова П.С.
На дну писма је био указан број затвореника. Фишеров број је био 80016. Али је у свом првом писму, уместо броја, ставио тарабу која је у овом случају можда симболизовала затвор.
„Ово писмо, као и друга писма Вилијама Фишера својевремено је Спољној обавештајној служби поклонила његова усвојена ћерка Лидија Бојарска, чије је име наш велики обавештајац користио у преписци“, изјавио је шеф прес бироа СВР Сергеј Иванов.
Према његовим речима, може се само нагађати како су се осећали рођаци обавештајца који су читали његова писма.
„И одајем поштовање Лидији Бојарској што је дуго година чувала успомену на ‘ујка Вилија‘, како га је називала, и сачувала и ову преписку“, додао је Иванов.
Они који су деценијама касније држали ова писма у рукама, доживели су незаборавне емоције, приметио је Сергеј Иванов.
„Ови листови су садржали читав низ осећања: бол због немогућности да се виде ближњи, нада да ће бити боље и оданост службеној дужности. Вилијам Фишер је био дужан да пријави да није издајник, да је био одан својој земљи и свом народу. И све је то изазвало, без претеривања, огромно поштовање за његову велику храброст, што је у то време проценио и непријатељ“, казао је он.
Није случајно што је чувени амерички редитељ Стивен Спилберг снимио филм „Мост шпијуна“. Филм говори о историји размене совјетског обавештајца Фишера – Абела, а освојио је и Оскар.
„У том филму слика нашег обавештајца је приказана веома позитивно. И то је такође знак признања споља наизглед слабашног човека, како је можда изгледао Вилијам Фишер, али који је истовремено имао огромну унутрашњу снагу“, нагласио је он.

Пут ка ослобођењу

Још у новембру 1958. године, пре него што је Фишер-Абелово писмо стигло до његове породице, председник Комитета државне безбедности СССР-а Иван Серов одобрио је предлог да се организује стални поштански канал за комуникацију са „Марком“. Писма од стране породице обавештајца припремана су уз помоћ Центра. Као резултат тога, совјетски илегалац, који је био у заточеништву, и његови сарадници у СССР-у могли су да координирају своје акције онолико колико је било могуће.
„Може се претпоставити да су запослени у Центру писали речи које су биле разумљиве само Фишеру. Заправо, на нивоу нијанси, на нивоу тона појединих фраза, успели су да успоставе разумевање између илегалног обавештајца који је упао у невоље у иностранству и његових колега у Москви. И ово је, без претеривања, било изузетно достигнуће наше обавештајне службе“, објашњава Сергеј Иванов.
Совјетска СВР спровела је сложену вишесмерну операцију која је омогућила да Фишер буде пуштен из затвора. Конкретно, у том послу у улози „рођака Рудолфа Абела“, Немца Јиргена Дривса учествовао је истакнути обавештајац, будући шеф нелегалне обавештајне службе КГБ СССР Јуриј Дроздов.
Самој размени је претходио велики заједнички рад служби државне безбедности СССР-а и Немачке Демократске Републике (ДДР), које су координирале своје акције са америчком страном. У ову акцију били су укључени дипломате и адвокати, укључујући адвоката високе класе Волфганга Фогела.
Одобрење за размену Фишера потписао је лично председник САД Џон Кенеди. Овај документ је својевремено представљен у Москви на изложби посвећеној 100. годишњици руске СВР.
Вилијам Фишер је 10.фебруара 1962. године на Глинике мосту у Берлину замењен за америчког пилота Френсиса Харија Пауерса, који је оборен 1. маја 1960. године изнад совјетске територије током извиђачког лета на авиону У-2. Како се амерички адвокат „Марка“, Џејмс Донован присећао у својим мемоарима, Пауерс је предат Американцима обучен у добар капут, здрав и добро ухрањен, носивши зимску жуто-црвену капу, док је совјетски обавештајац, упркос мразу, био само у сиво-зеленој затворској одећи и изгледао исцрпљено и доста старије.
Истовремено, власти ДДР ослободиле су америчког студента са Универзитета Јејл Фредерика Прајора, који је раније био ухапшен због шпијунаже у Источном Берлину. Отприлике после годину и по дана, СССР је помиловао и пустио из притвора још једног Американца, Марвина Макинена са Универзитета у Пенсилванији, који је служио осмогодишњу казну због шпијунаже у затвору у Кијеву. Дакле, Фишер-Абел је заправо замењен не за једног, већ за три држављана САД.
За изузетне заслуге у осигурању државне безбедности СССР-а, пуковник Фишер је одликован орденом Лењина, као и са три ордена Црвене заставе, два ордена Црвене заставе за рад, орденима Отаџбинског рата првог степена, Црвене звезде и многим медаљама. Такође, одликован је и највишим одличјем КГБ - значком „Почасног сарадника државне безбедности“.
Занимљиво је да је други орден Црвене заставе уз формулацију „за савестан рад у посебним условима“, тј. за рад у улози илегалца, Фишер добио маја 1958. године, када је већ био у затвору. А значком „Почасног сарадника државне безбедности“ награђен је 1. марта 1962. године, скоро одмах по повратку у домовину.
Име Рудолфа Абела, које је Фишер узео стицајем околности, уписано је на Спомен-плочи Куће славних СВР-а – што је највиши знак почасти у тој служби. А бронзани портрет Фишера нашао је место на споменику домаћим обавештајцима свих времена, који се налази на територији седишта Спољне обавештајне службе.
У историја обавештајне службе ушле су и касније размене обавештајаца који су у различитим периодима били хапшени у иностранству. И они, као и Фишер- Абел због издаје. Тако је 1964. године још један легендарни обавештајац, Конон Млади, који је радио у Енглеској замењен за Енглеза Гревила Вина, који је ухапшен и осуђен у СССР-у због случаја Пенковски. Због Конона, Британци су ухапсили и његове контакте, будуће хероје Русије, супруге Леонтину и Мориса Коена, који су радили још са Фишером у САД. Коенови су 1969.године замењени за тројицу Британаца ухапшених у СССР.
У Немачкој је 1982. године Алексеј Козлов, који је открио тајне јужноафричког нуклеарног програма и претрпео окрутна мучења у јужноафричком затвору а касније проглашен за хероја Русије, размењен за десетак западнонемачких обавештајаца. Иначе, у ослобађању Козлова учествовао је и адвокат Фогел који је и Фишер-Абелу помогао да изађе на слободу.
Године 2010. десеторо људи који су били притворени у САД под оптужбом да раде за Русију ослобођени су путем размене. Међу њима је био и херој Совјетског Савеза илегалац Михаил Васенков.
Али, као што су стручњаци више пута наглашавали, нико од оних који су размењени за такве људе као што су Фишер-Абел, Млади и Козлов нису могли ни близу да се пореде са њима ни по професионализму, ни по личним квалитетима, нити по издржљивости и храбрости.
Глинике мосту у Берлину - Sputnik Србија, 1920, 18.02.2021
Како је стварно изгледала размена заробљеника на берлинском „Мосту шпијуна“
Совјетски лидер Јосиф Стаљин на састанку са високом командом СССР-а - Sputnik Србија, 1920, 28.04.2020
Како су Совјети спречили атентат на Стаљина у Бољшом театру /фото/
Пограничные войска КГБ СССР - Sputnik Србија, 1920, 19.06.2021
КГБ против ЦИА: Тајно оружје обавештајних служби
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала