- Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Нова студија: Куга заправо није убила пола Европе

© Фото : Public domain Слика "Тријумф смрти" Питера Брејгела Старијег
Слика Тријумф смрти Питера Брејгела Старијег - Sputnik Србија, 1920, 14.02.2022
Пратите насTelegram
Популарно је мишљење да је куга најразорнија пандемија која је икада погодила Европу. Верује се да је између 1346. и 1353. куга захватила скоро, ако не и сваки угао континента, убијајући 30-50 процената становништва.
Овај извештај је заснован на текстовима и документима које су написали државни или црквени званичници и други писмени сведоци. Али као и код свих средњовековних извора, географска свеобухватност ове документације је неуједначена. Док се неке земље, попут Италије или Енглеске, могу детаљно проучавати, за друге, попут Пољске, постоје само нејасни трагови.
Истраживачи су радили на исправљању ове неравнотеже и откривању различитих начина за утврђивање степена смртности од црне смрти. У новој студији коришћено је 1.634 узорка фосилног полена из 261 језера и мочваре у 19 европских земаља.
Ова огромна количина материјала је омогућила да да се процени утицај црне смрти широм континента на демографију.
Резултат? Учинак пандемије није био тако универзалан као што се тренутно тврди, нити је свуда био катастрофалан.

Природни архив

Језера и мочваре су дивни архиви природе. Они непрестано чувају остатке живих организама, земље, камења и прашине. Ове наслаге могу садржати трагове промена животне средине током стотина или хиљада година.
У студији су се научници ослањали на анализу полена. Пошто су зрна полена изграђена од издржљивог полимера и разликују се по облику међу биљкама, могу се пребројати и идентификовати у сваком узорку седимента. Ова зрна нам омогућавају да реконструишемо одређени предео и промене током времена. Она бацају светло на коришћење земље од стране људи и историју пољопривреде.
Више од једног века палеоеколози – који проучавају прошле екосистеме – прикупљају податке. У неколико региона на свету, количина доступних доказа је огромна и свакако довољна да се постављају питања о великим историјским догађајима, попут црне смрти. Да ли је смртност утицала на коришћење земљишта? Да ли су оранице претворене у пашњаке или напуштене и остављене да поново дивљају?
Да је трећина или половина европског становништва умрла у року од неколико година, десио би се колапс средњовековног пољопривредног пејзажа. Применом напредних статистичких техника на доступне податке о полену, тестиран је овај сценарио, регион по регион.

Екологија црне смрти

Откривено је да заиста постоје делови Европе у којима се предео који су обрађивали људи значајно смањио након доласка црне смрти. То је био случај, на пример, у јужној Шведској, централној Италији и Грчкој. У другим регионима, попут Каталоније или Чешке, међутим, није било видљивог смањења утицаја на пољопривредни пејзаж.
У другим земљама, као што су Пољска, балтичке земље и централна Шпанија, култивација се чак повећала, јер су колонизација и пољопривредна експанзија биле непрекидне током касног средњег века.
То значи да смртност од црне смрти није била ни универзална ни универзално катастрофална. Да јесте, записи о седиментима европског пејзажа би то говорили.

Демографски утицај куге

Овај нови наратив о регионално променљивој црној смрти добро се уклапа са оним што знамо о томе како се куга може проширити на људе и између њих и како може да циркулише међу урбаним и дивљим глодарима и њиховим бувама. Да пошаст није подједнако опустошила сваки европски регион, не треба да нас изненади.
Не само да друштва буду погођена другачије и да другачије могу да одговоре на пандемеију, већ не треба очекивати да се куга увек шири на исти начин или да се пандемије куге лако одржавају.
Људи се најчешће могу заразити уједом бува, али када дође до успешних преношења с врсте на врсту, вишеструки начини преношења могу играти улогу, па ће људско понашање, као и услови живота, начин живота и локално окружење, утицати на способност ширења куге.
Али пошто су научници поново осмислили мапу и временску линију пандемије, морамо поново да размотримо како се она ширила. Локални услови би утицали на ширење куге кроз регион, а тиме и на њену смртност и утицај на пољопривреду.
Како су људи живели – 75 до 90 одсто Европљана је живело на селу – или колико су се, колико далеко и на који начин кретали, могло је да утиче на ток пандемије. Обрасци трговине житом, који би помогли пацовима да се крећу, могли су бити још један важан фактор, као и време и клима када је куга почела.
Здравље жртава и регионално оптерећење болестима биле су друге варијабле, такође делимично обликоване временским приликама, а да не помињемо исхрану, укључујући саму доступност хране и начин на који је она дистрибуирана.

Лекције о пандемији

Откриће запањујуће регионалне варијабилности у црној смрти би требало да нас спречи у брзим закључцима о ширењу и утицају најозлоглашеније пандемије у историји.
Такође би требало да промени начин на који се црна смрт користи као модел за друге пандемије. Можда је и даље „мајка свих пандемија“, али оно што мислимо да је црна смрт се мења.
Ово откриће би нас такође могло спречити да извучемо лаке закључке о другим пандемијама, посебно онима мање проучаваним и са наративима заснованим на фрагментарним доказима.
Контекст је битан. Економска активност може одредити путеве ширења, густина насељености може утицати на то колико се брзо и широко шири болест, а „понашање“ патогена може да се разликује у зависности од климе и поднебља, наводи се у студији, преноси портал „Сајенс алерт“.
Куга - илустрација - Sputnik Србија, 1920, 23.03.2020
„Куга“ и „Беснило“ опомињу и охрабрују: Људски дух мора да победи страх 
Битка за Окинаву 1945. године - Sputnik Србија, 1920, 02.09.2021
РУСИЈА
Русија: Јапанци користили кугу као биолошко оружје у Другом светском рату
Смрт, куга, илустрација. - Sputnik Србија, 1920, 29.04.2020
Британска полиција у потрази за „лекаром који лечи кугу из 17. века“
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала