Прети вам крах тржишта некретина: ЕУ упозорила чланице, посебно упозорење послато Хрватској

Европски одбор за системски ризик (ЕСРБ) издао је пре два дана упозорења и препоруке за пет земаља чланица. Упозоравају да би раст цена некретнина могао да угрози привреду и доведе до краха тржишта некретнина и зато позивају на предузимање хитних мера. Од држава траже да не подстичу задуживање грађана кроз субвенциониране кредите.

Упозорења су упућена Бугарској Хрватској, Мађарској, Лихтенштајну и Словачкој. Осим тога, препоруке су послате и Немачкој и Аустрији након што нису испуниле захтеве ЕСРБ-а из 2016. и 2019. године.

„Ризици финансијске стабилности у вези са стамбеним некретнинама наставили су да расту у контексту макроекономских ризика повезаних с пандемијом вируса корона и континуиране снажне динамике тржишта некретнина, стамбених кредита и задужености домаћинстава.“

„Кључне рањивости истакнуте у процени ЕСРБ-а су средњорочне природе и односе се на брзи раст цена некретнина и могућу прецењеност стамбених некретнина, ниво и динамику задужености становништва, раст стамбених кредита и знакове попуштања стандарда кредитирања“, наводи се у упозорењу пет земаља ЕСРБ, преноси Индекс.

Посебно упозорење за Хрватску

У посебном упозорењу за Хрватску напомиње се да је „након дужег раздобља корекције и пригушеног раста реални раст цена некретнина убрзао на 8% на годишњем нивоу почетком 2019.“

„Према проценама Хрватске народне банке, цене некретнина све више одступају од својих дугорочних основа. На то утичу бројни фактори понуде и потражње. Прво, у неким регијама значајан део потражње за стамбеним просторима долази од странаца (око 10% укупно). Док је укупна трансакциона активност била нижа након избијања пандемије ковида 19, удео страних купаца остао је на нивоу пре кризе.

Друго, Хрватска је претрпела два земљотреса 2020. године, оба су погодила загребачку регију и довела до оштећења некретнина. Ови догађаји су открили неке недостатке у квалитету стандарда станова грађених пре 1960-их. Као резултат тога мањи број станова био је оглашаван за продају, што потенцијално доводи до већег општег нивоа цена. Истовремено поступна санација оштећених стамбених објеката, чији је трошак процењен на 23% бруто домаћег производа (БДП) у 2020, могао би да повећа цене кућа кроз већу грађевинску активност.

Коначно, Влада Хрватске је 2020. продужила схему стамбених субвенција која је на снази од краја 2017. и осигурава више стопе субвенција у мање развијеним регијама за куповину прве некретнине“, наводи се у упозорењу.

Проблем државно субвенционираних стамбених кредита

Иако се само отприлике половина стамбених трансакција финансира путем кредита, наводи ЕСРБ, реални раст хипотекарних кредита убрзан је у другој половини 2019, а посебно током 2020. У просеку је износио приближно 7,5% између јануара и августа 2021.

„До неке мере ову динамику подстакао је државни систем стамбених субвенција, с повећањем удела субвенционисаних кредита од 18% у 2019. до 35% у 2020. Многи нови зајмови били су кредити субвенционисани од државе. Осим тога, у првој половини 2021. у случају неких нових кредита доспеће је премашивало 30 година. У априлу 2021. удео хипотекарних кредита представљао је око 12% тржишта некретнина у Хрватској“, наводи се.

„Истовремено је задуженост домаћинстава у Хрватској релативно ниска у поређењу с другим земљама ЕУ. Током 2020. кредити становништву су реално порасли, али по нижим стопама него кредити за станове. То је био резултат пада општег поверења потрошача, док су владине схеме субвенција за станове задржале висок ниво потраге за некретнинама“, додаје се.

Из ЕУ позивају на доношење мера које би спречиле „повећање задужености домаћинстава, односно државних субвенција за стамбене кредите“.

ЕСРБ на крају наводи да у Хрватској постоји „потенцијал за озбиљне негативне последице по привреду“. „ЕСРБ сматра да су кључни проблеми брзи раст кредита становништва и прецењеност цена некретнина с обзиром на непостојање експлицитних мера које би могле да ублаже ризике повезане са стамбеним некретнинама и сектором некретнина“, пренео је Индекс.