Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Ни Косово, ни екологија неће бити пресудни на изборима

© Tanjug / TANJA VALICГласање на изборима у Србији
Гласање на изборима у Србији - Sputnik Србија, 1920, 16.02.2022
Пратите насTelegram
Председник Србије Александар Вучић распустио је Скупштину и расписао парламентарне изборе за 3. април, а претходно је за исти датум председник Скупштине Ивица Дачић расписао локалне изборе и најавио да ће 3. априла бити одржани и председнички избори. Саговорници Спутњика оцењују да ни Косово, ни екологија неће бити пресудни на изборима.
Према речима Бојана Клачара из Центра за слободне изборе и демократију (ЦеСИД), кампања ће бити тематски разноврсна услед програмски, идеолошки и вредносно врло различите понуде, а добром резултату могу се надати оне партије и коалиције које успеју да наметну своју тему као кључну у политичкој и медијској агенди.

Ни Косово, ни екологија

„У центру пажње владајуће странке биће економија, животни страндард, инфраструктура, политичка и економска стабилност. Ја мислим да су те теме веома важне, али је тешко рећи да ли ће бити и преломне. Биће веома важне и еколошке теме које су, по мом мишљењу, пресудне за добар резултат превасходно зелено-леве коалиције и то пре свега у Београду, а веома важна тема из угла опозиције ће бити и корупција и борба против корупције. У случају наставка политике из Приштине по питању гласања Срба на Косову чини ми се да би и Косово могло бити нека врста предизборне теме, али не очекујем да буде високо на агенди“, сматра Клачар.
Слично размишља и политички аналитичар и уредник часописа „Нова српска политичка мисао” (НСП) Ђорђе Вукадиновић који каже да су избори, на неки начин, рат сликама и порукама:
„Власт ће покушати да као тему наметне своје резултате и успехе на спољном и унутрашњем плану, поруке стабилности и континуитета и мислим да ће, на неки начин, наступати са поруком да са њима нема неизвесности. Са друге стране опозиција ће покушати да створи слику земље у распаду, тешко поларизоване, у којој институције не функционишу, владају криминал и корупција и слично. У том смислу ће бити питање ко ће успети да наметне своје теме.“

Распоред снага

Вукадиновић за Спутњик наводи податке о тренутном рејтингу странака и председничких кандидата које је НСП анализирао, уз напомену да се проценти односе на број оних који су се изјаснили да ће изаћи на изборе, а не на укупне бројке.
„Уз ограду да је реч о резултатима познатим у дану расписивања избора и да кампање постоје управо да би се ствари промениле, наш налаз у вези парламетарних избора каже да је владајући СНС на 40 плус процената, односно има 41, 42 или 43 посто подршке, док је њихов коалициони партнер СПС и Јединствена Србија на између 7 и 8 посто. Опозициона групација окупљена око Ђиласа и Маринике Тепић - коалиција „Уједињена Србија“ (ССП, ДС, НС, ПСГ, ПзП, синдикат „Слога“,ПСС и ЏВМ) је двоцифрена и солидна на око 15-ак процената, док је друга опозициона групација, зелено-лева еколошка групација „Морамо” (Отворена грађанска платформа Акција, Не давимо Београд и Еколошки устанак) такође солидна са изнад 10 процената и њихов резултат ће пуно зависити од тога да ли ће имати свог председничког кандидата и ко ће то бити“, наводи Вукадиновић.
Како каже, истраживања јавног мњења и прогнозе у овом тренутку знатно отежава и то што се још увек не зна сигурно ко ће са ким ићи на изборе јер се још праве неке коалиције, поготово међу странкама које се боре за цензус.
„Групација око ДСС-а и ПОКС-а је на самој ивици цензуса са око 3,1 посто, док су „Заветници” мало изнад тога. Сви остали су испод црте, па уколико не направе неки преокрет у кампањи или неко удруживање у последњи час, тешко могу да се надају цензусу“, истиче наш саговорник и додаје да ће у фокусу бити и београдски избори, а анализе показују да иако је позиција опозиције нешто боља, фаворит је и даље владајућа коалиција СНС-СПС са 42 до 44 процента подршке.
И Бојан Клачар каже да, ако посматрамо ствари из данашњег контекста, са великом сигурношћу можемо говорити о преласку цензуса од стране три листе – Српске напредне странке, Социјалистичке партије Србије и Уједињене Србије.
„Различита истраживања у последња два месеца говоре да је и зелено-лева коалиција “Морамо” била изнад цензуса, а што се тиче свих других странака и коалиција треба бити веома опрезан са прогнозама у овој фази јер је цензус веома низак, а велики број странака се врти између два, три и четири одсто. Кампања тек треба да уследи, а будући да треба очекивати релативно велику излазност, тај цензус ће бити у порасту када је реч о апсолутним бројевима“, појашњава Клачар.

Председнички кандидати

Када је реч о председничким изборима који ће бити расписани почетком марта такође за 3. април, Ђорђе Вукадиновић каже да је ситуација ту нешто једноставнија, иако је и улог већи.
„Ту је апсолутни фаворит Александар Вучић који је са 49 или 50 посто подршке на самој ивици победе у првом кругу. То је, између осталог, и последица тога да СПС нема свог кандидата, јер треба имати на уму да на председничким изборима, за разлику од парламетарних, нема расипања гласова и сваки глас иде са конта онога ко се бори за победу у првом кругу. На другом месту је Здравко Понош са сличним резултатом као и групација странака која стоји иза њега, чак и са неким процентом више, док је на трећем месту кандидат кога тренутно нема, па смо ми ставили хипотетичког, „безименог“ кандидата лево-зелене коалиције који би добио око 10 посто, али пуно зависи од тога да ли ће га бити и ко ће он бити. Остали су сви једноцифрени кандидати“, појашњава Вукадиновић.
Ову структуру би, каже аналитичар, могло да поремети уколико се деси нешто значајно важно попут неког изненадног догађаја или неког изненадног „супер кандидата“ у последњем тренутку, неког попут Коштунице 2000. године или чак неког Белог који није победио, али је подигао излазност и направио пометњу у редоследу опозиционих кандидата.

Утицај протеста

Протести, немири и пометња на улицама и у друштву, примећује Ђорђе Вукадиновић, могли би бити један од примарних реметилачких фактора за постојеће стање односа снага, односно тренутне процене резултата избора:
„И власт препознаје да протести, пре свега ови еколошки који енергетски највише мотивишу и покрећу људе, могу да промене и укупан однос снага, посебно на опозиционој сцени. То је нешто што преко ноћи може да промени слику и све налазе и прогнозе аналитичара, истраживача и новинара, али је то ипак више изузетак него правило. У том смислу иако у наредним недељама очекујем пуно тензија, буке, хуке и варница, надам се без пожара, не очекујем да ће на крају бити неких драматичнијих промена у односу на ове резултате истраживања.“
Бојан Клачар је мишљења да ће мање-више читав период изборне кампање протећи у некој врсти протеста.
„Уколико су они масовни, са великом и позитивном енергијом, а захтеви реалистични, такви протести могу да утичу на кампању и да изврше притисак на владајућу коалицију. Дакле, уколико би се током кампање поновили они протести из децембра, они могу да буду нека врста замајца за опозицију, али ако би они били организовани са релативно мало људи и захтевима који се чине сувише нереалистичним у овом моменту, могућност утицаја таквих протеста је релативно мала“, оцењује наш саговорник.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала