После лажне приче о „руској инвазији“, лопта на терену дипломатије на два колосека /видео/

Након што се нису обистиниле помпезне западне тврдње да ће руске трупе сваког часа ући у Украјину, лопта је сада на терену дипломатије, која ће се одвијати на два колосека: у директним разговорима САД и Русије и унутар саме Украјине, где ће покушати да се нађе решење за Донбас, сматра Слободан Зечевић са Института за европске студије.

Циљ тих разговора је да се постигне безбедносни договор и да Запад делимично изађе у сусрет захтевима Русије у погледу њеног осећања да неће бити безбедна уколико Украјина уђе у НАТО. Што се тиче Донбаса, постоје Мински споразуми према којима се Украјинци понашају, како констатује Зечевић, слично Приштини према Бриселским споразумима.

„Кад их питате зашто, једни кажу да је то зато што су те споразуме потписали малтене под притиском, док је друга варијанта одговора да желе обрнуту примену споразума: да украјинска влада прво преузме контролу над Луганском и Доњецком а онда да крене период транзиције где би стабилизовали стање, па тек онда да се разговара о аутономији тих области. Наравно, Минским споразумима је друкчије предвиђено али су се они оглушили о њих“, наводи Зечевић, додајући да остаје да се види како ће се развијати дипломатска активност.

Професор ФПН-a Драгана Митровић у емисији „Свет са Спутњиком“ каже да после више пута поновљених лажних информација о предстојећој инвазији Русије на Украјину не може веровати Западу. Ове најаве су биле пропагандистичке, неодговорне и неутемељене и узнемириле европску и светску јавност, каже Митровићева, која ипак верује да ће најаве „руске инвазије“ полако јењавати и на крају престати.

Дипломатија на потезу

Зечевић констатује да има много маневара са обе стране, али да страховити пропагандни удари долазе највише са Запада. Он ипак сматра да је добра страна неостварених тврдњи о претњи од руског напада на Украјину што би сада могао бити ближи договор Москве и Запада о безбедносним гаранцијама за Русију.

Охрабрује га, каже, што је руски председник Владимир Путин после састанка с немачким канцеларом Олафом Шолцом рекао да у америчком предлогу о безбедносним гаранцијама има „интересантних делова“.

„То значи да Русија вероватно види неке могућности за преговоре. Американци су предложили да неће инсталирати ракете дугог домета на територији Украјине и да неће правити сталне војне базе на тој територији. Они су сматрали да то може бити добра основа за разговоре. Све су то знаци да се жели дати шанса дипломатији“, уверен је Зечевић.

Документи потврђују – Американци обећали да се НАТО неће ширити

Драгана Митровић напомиње да је Русија тражила и гаранцију да Украјина неће ући у НАТО, подсећајући да су САД својевремено обећале СССР-у кад је дао сагласност на уједињење две Немачке да се Алијанса неће ширити на исток, иако неки на Западу негирају да је таква обавеза дата.

Према речима наше саговорнице, америчка документа с којих је недавно скинута ознака тајности, али и снимци разговора који постоје, потврђују да су тадашњи амерички председник Џорџ Буш старији и државни секретар Џејмс Бејкер дословно рекли да се трупе НАТО пакта неће ни за педаљ померити ка истоку уколико се САД дозволи да НАТО задржи трупе на територији Немачке.

„Проблем је кад великим силама не можемо ништа да верујемо. Зато и најновија Бајденова изјава да неће у Украјини држати одређене врсте наоружања заиста мало вреди. Велике силе немају проблем да погазе оно што су јуче обећале уколико могу да остваре неки добитак. У овом случају добитак је Америке да Европу стално држи под контролом, продаје јој оружје, обезбеђује своју доминацију над Европом и тиме подупире своју глобалну доминацију. Притом путем санкција исцрпљује Русију“, каже Митровићева.

Американци би, надовезује се Зечевић, сутра примили Украјину у НАТО кад процене да је то могуће и зато Руси, поучени горким искуством, траже писане гаранције да се то неће десити. Међутим, додаје он, није искључено да ће као и приликом Кубанске кризе бити направљен неки неформални договор, али свакако је неопходан „пакет споразума“ који би смирио тензије.

Украјина највећи губитник, али и САД у ризику

Митровићева оцењује да је у целој кризи Украјина највећи губитник, пре свега на економском плану.

„Украјине је, према неким анализама, од догађаја на Мајдану 2014. претрпела штету од око 450 милијарди долара. Зато је тешко видети логику у понашању Кијева осим екстремног национализма где нема рационалности ни стратешког промишљања, где доминира мржња и искључивост, популистичко окретање десничарским идејама. Нема рационалног објашњења за све то осим у ултранационалистичком постављању Украјине уз подстрекавање са Запада“, примећује професорка ФПН.

Продужење кризе се, с друге стране, каже даље Митровићева, одражава на глобалну економију јер свака нестабилност делује на светска тржишта.

„Продужавање неизвесности или евентуална ескалација би допринели паници на тржишту нафте и гаса и поскупљењу свих производа, успоравању светске економије и зато само лоше вести могу да проистекну из продужавања нестабилности у Украјини“, објашњава Митровићева, додајући да због глобализације ни америчка економија не може да остане имуна на та превирања.

Иако Америка, како каже, различитим алаткама одржава своју моћ и има већи маневарски простор да на друге пребаци трошкове а себе поштеди, с обзиром на њене велике дугове ризик је превелик.

„Једна варница може изазвати преријску ватру. И за Америку је сада опасно да потпаљује овакве варнице пред туђим прагом јер преријска ватра може да захвати и њу“, упозорава Драгана Митровић.