Врбују плаћенике с Косова, из Албаније и БиХ за Донбас? Лавров: Проверавамо

Русија провера информације о томе да на Косову, у Албанији и Босни и Херцеговини врбују плаћенике који ће бити послати у Донбас, рекао је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.

„Канцелар Немачке Олаф Шолц и сви остали други из НАТО говоре да је то одбрамбени савез. Председник Русије је на прес конференцији после разговора са Шолцом подсетио канцелара на бомбардовање Југославије 1999. године. Он (Шолц) је одговорио да се НАТО умешао како би спречио геноцид над косовским Албанцима. Све су успешно одрадили и сад та област цвета“, рекао је Лавров у интервјуу за РТ.

Истичући да је ситуација далеко од тога, руски министар је рекао да Косово и други делови Западног Балкана постају расадници криминала.

„Тамо има терориста, трговаца наркотицима. Тамо врбују плаћенике за учешће у борбеним дејствима у конфликтима које постепено распламсавају, међу њима и САД. Постоје информације да врбују плаћенике на самопроглашеном Косову, у Албанији и Босни и Херцеговини како би се Русија избацила из равнотеже и да би их слали у Донбас. Тренутно то проверавамо“, упозорава Лавров.

Сусрет с Блинкеном

Лавров је потврдио да је разговарао са америчким државним секретаром Ентонијем Блинкеном о могућности састанка након што је Москва упутила Вашингтон одговор у вези са гаранцијама безбедности.

То је, како је рекао, у заједничком интересу.

Блинкен је раније предложио руском министру да се састану наредне недеље а разматра се да састанак буде у Женеви.

Шеф руске дипломатије је рекао и да ће Русија у разговорима са САД и НАТО о теми гаранција безбедности заузме поштен став.

„Инсистираћемо да све буде поштено. Не желим да користим жаргон, али имамо израз: ‘Држим те за реч’. То мора да се поштује и на међународном нивоу“, рекао је он.

Лавров је поновио да су тврдње Запада о инвазији Русије на Украјину су пропаганда, лажне вести измишљотине.

Сукоб у Донбасу

Подсетимо, односи Москве и Кијева погоршали су се због ситуације у Донбасу. Украјинске власти су раније више пута оптуживале Москву за мешање у унутрашње ствари земље. У јануару 2015. године Врховна рада усвојила је изјаву у којој се Русија назива „земљом агресором“. Москва негира оптужбе украјинске стране и назива их неприхватљивим. Русија је више пута истицала да није страна у унутрашњем украјинском сукобу и да је заинтересована да Кијев превазиђе политичку и економску кризу.

Питање решавања ситуације у Донбасу разматра се, између осталог, и на састанцима у контакт групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа који регулишу кораке за деескалацију сукоба. Председник Украјине Владимир Зеленски изјавио је раније да се Украјина одговорно односи према Минским споразумима о Донбасу и да је то једини формат који функционише.

Кијев и западне државе у последње време изражавају забринутост због наводног повећања „агресивних дејстава“ Русије у близини граница Украјине. Русија је у више наврата негирала оптужбе Запада и Украјине за „агресивна дејства”, наводећи да никоме не прети и нема намеру никога напада, а изјаве о „руској агресији” користе се као изговор да се што више војне технике НАТО-а распореди у близини руске границе. Како је раније изјавио шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, Русија не ствара никакве поводе за конфликтну ситуацију око Украјине. Према његовим речима, Русија не искључује могућност да хистерија око Украјине, коју распирује Запад, има за циљ да покрије чињеницу да Кијев саботира Минске споразуме о Донбасу.