Зашто је добро досађивати се

„Досада и доколица су мајка филозофије“, рекао је Аристотел, а савремени људи се интензивно труде да предупреде сваку могућност да им буде досадно. Да досада може да буде продуктивна, мало ко зна.

Чак и у тренуцима када нисмо заузети својим послом и другим свакодневним задацима, радимо друге ствари како бисмо побегли од досаде: од бесконачног скроловања по друштвеним мрежама до уживања у брзој храни. Међутим, испоставило се да досада може да буде изузетно корисна – само треба уочити њене предности.

Постоје људи који проучавају досаду и зашто би она могла бити добра за нас, а једна од таквих је и Санди Ман, ауторка књиге „Наука о досади“ (The Science of Boredom) и виши предавач психологије на Универзитету Централ Ланкаши.

Према њеним речима, досада има одређену негативну слику и ако покушате да је погледате у другачијем светлу, можда ћете моћи да је видите позитивније. Али пре свега, треба је дефинисати.

„То је емоција и у основи је потрага за можданом стимулацијом која није испуњена. Дакле, ако тражите нешто што би вас ангажовало, а нисте задовољни, та фрустрација се означава као досада“, објаснила је Санди.

То је нешто што осећамо од малих ногу – у ствари, према речима психолога, досада може бити добра за децу колико и за родитеље, јер може да подстакне креативност и да нас натера да учимо или радимо нешто ново.

Истраживачи такође кажу да је замор стање које може прогањати две врсте људи: или оне са природно импулсивним начином размишљања којима је стално потребно нешто ново, или оне који се на крају плаше света као страшног и претећег места, па никада не напуштају своју зону удобности.

Досада је нешто што може помоћи да се оба типа помире са својим размишљањем покушавајући да пронађу начине да буду срећни. Иако, није увек тако: понекад досада гура људе на нездраве навике и самоуништење.

„Сама чињеница да је досада свакодневно искуство указује да би требало да се ради нешто корисно“, тврди Хедер Ленч са Тексашког универзитета А&М, покушавајући да анализира разлоге због којих нас наше емоције понекад могу довести до самоуништења уместо нечег доброг.

Ленчова даје једноставно решење: радозналост. Досада подстиче нашу радозналост и тера нас да тражимо нова искуства, а само од нас зависи шта ћемо изабрати.

Док је проучавала шта људи могу да ураде кад им је задатак досадан – попут копирања огромних количина телефонских бројева без одређеног циља – Санди Ман је открила да је понекад досада ових људи навела њихов ум да пронађе креативан начин да размишља и користи ствари око себе.

„Ако не налазимо стимулацију споља, гледамо изнутра – идемо на различита места у нашим умовима“, рекла је она. „Омогућава нам да направимо скокове у машти. Можемо изаћи из оквира и размишљати на различите начине.”

Према њеним речима, да није било досаде, човечанство можда никада не би достигло своје технолошке и уметничке висине, преноси међународни Спутњик.

Дакле, следећи пут када будете зевали током досадног радног дана или буљили у прозор током дугог путовања, можда ће бити добро време да покушате и призовете своју креативност да помогнете у решавању проблема.