- Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Златне резерве Србије: Полуге тешке 37,5 тона вреде скоро две милијарде евра

© Sputnik / Oleg Lastochkin / Уђи у фото-галеријуЗлатне полуге
Златне полуге - Sputnik Србија, 1920, 18.02.2022
Пратите насTelegram
Бруто девизне резерве су на крају 2021. године износиле 16,5 милијарди евра, што је за три милијарде евра више него на крају претходне године, рекла је гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић и додала да у нашим трезорима има близу две милијарде евра у злату.
Нето девизне резерве су на крају 2021. биле на нивоу од 13,7 милијарди евра, додала је Табаковићева на редстављању фебруарског извештаја о инфлацији.
Како је рекла, у нашим трезорима има близу две милијарде евра у злату, чија количина се константно увећава и која закључно с крајем јануара износи 37,5 тона.
"О мањим потребама за екстерним финансирањем говори планирано смањење фискалног дефицита и прелазак у примарни суфицит у 2024, као и чињеница да се учешће јавног дуга опште државе у БДП-у већ у прошлој години нашло на опадајућој путањи и да је на крају прошле године износило 57,5 одсто, када је реч о дугу опште државе односно 56,9 одсто за централни ниво власти" истакла је гувернерка НБС.
Навела је да је дефицит текућег рачуна у 2021, седму годину заредом, био покривен нето приливима страних директних инвестиција, што се очекује и у наредним годинама.
Прилив страних директних инвестиција у 2021. износио је 3,9 милијарди евра и наставио је да буде претежно усмерен у разменљиве секторе, каже Табаковићева.
Раст приватних инвестиција, захваљујући очуваном поверењу и обезбеђеним стабилним изворима за њихово финансирање, уз наставак реализације инфраструктурних пројеката финансираних од стране државе, допринеће да се учешће укупних фиксних инвестиција у БДП-у, према нашим проценама, ове године повећа на 25 одсто, са 23,7 одсто из претходне године, као и да настави да расте у наредним годинама.
Према њеним речима, повољна кретања настављена су и на тржишту рада.
Просечан број формално запослених у приватном сектору у 2021. износио је 1,67 милиона, што је скоро 100.000 више него у претпандемијској 2019. години.
"Највеће повећање запослености бележимо у секторима који су нам најзначајнији са аспекта раста и развоја економије - у прерађивачкој индустрији (34.000 људи), затим у грађевинарству (15.000), као и услугама приватног сектора, попут ИКТ услуга, трговине, саобраћаја, туризма и угоститељства. Истовремено, просечна зарада у Србији повећана је за 18,5 одсто у претходне две године, вођена пре свега растом зарада у приватном сектору, које су у истом периоду повећане за 19,2 одсто.", навела је Табаковићева.
Истакла је да очувано тржиште рада у условима пандемије и даљи раст запослености и зарада представљају најзначајнији извор финансирања личне потрошње, за коју процењујемо да ће наставити да расте на стабилним и здравим основама, доприносећи привредном расту, али не прекомерно и не генеришући веће инфлаторне притиске.
"Захваљујући очувању поверења и пуне стабилности финансијског система и финансијски сектор наставља да обезбеђује средства за нове инвестиције и потрошњу и тако подржава привредни раст. У протеклих неколико година, Србија бележи готово двоцифрен раст кредитне активности, конкретно 9,9 одсто у 2021. години, чији важан извор за финансирање представљају рекордни износи девизне и динарске штедње приватног сектора", рекла је гувернер НБС.
Додала је да је раст кредита резултат све бољих показатеља банкарског сектора, о чему сведоче висока капитална адекватност и учешће проблематичних кредита, које је у децембру износило 3,5 одсто што је за 0,7 процентних поена ниже од преткризног нивоа с краја 2019. године.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала