Како се „Жућкова левица“ вратила кући

Радивој Кораћ, популарни Жућко, један је од најбољих српских кошаркаша у историји, те га се Србија, од 2003. године, сваког фебруара сећа кроз одржавање Купа названог његовим именом.

Кораћ је 50-тих и 60-тих година прошлог века био међу најбољим кошаркашима Европе, наосвајао се трофеја у клупским и репрезентативним бојама, а да је било среће могао је и дан-данас да буде жив.

Рођен 1938. године у Сомбору, Кораћ је био ученик пионира српске кошарке Боре Станковића, а прославио се играјући за национални тим, али и ОКК Београд.

Био је убојит стрелац, многи кажу и испред свог доба, те је чувеном „левицом“ жарио и палио мрежице по Југославији и Европи.

У дресу ОКК Београда постигао је чувених 99 поена у Евролиги, тадашњем Купу европских шампиона, у утакмици против Алвика из Стокхолма, па је тако рекорд Вилта Чемберлејна од 100 поена из НБА остао нетакнут због „пола“ коша.

Крупним корацима ишао је Кораћ ка Кући славној, али нажалост тамо је завршио много раније него што је требало... Другог јуна 1969, у 31. години, Радивој је изгубио живот у саобраћајној несрећи код села Каменице близу Сарајева.

Велика трагедија задесила је српски, европски и светски спорт, а Кораћ је био први спортиста који је сахрањен у Алеји великана у Београду.

Две године после трагичне смрти једног од најбољих кошаркаша свог времена, ФИБА је у част Кораћа одлучила да оснује треће по рангу европско такмичење и да га назове његовим именом.

Тиме је одата велика почаст преминулом виртуозу и пуних 30 тридесет година постојало је ово такмичење које су освајали бројни европски великани, међу којима је и Партизан три пута.

Тридесет година није мали временски период, али да су челни људи европске и светске кошарке знали боље да сарађује, вероватно би и данас постојао европски Куп по имену легендарног српског кошаркаша.

Шта се десило?

Крај 20. и почетак 21. века били су веома бурни и важни за европску кошарку, пошто су се тада доносиле одлуке због којих, вероватно, и данас плаћамо цех.

ФИБА Европски куп шампиона био је главно кошаркашко такмичење у Европи - пандан данашњој Евролиги - и одржавало се у том формату од 1958. до 2000. године.

Управо се те 2000. године дешава преседан, пошто је велики број европских клубова одлучило да изађе из ФИБА система и пређе у новоосновану Евролигу.

ФИБА је одговорила својом Супролигом, па су се тако у сезони 2000/01 одржавала два елитна европска такмичења - Супролига и Евролига.

Такав систем био је неодржив и после само година дана ФИБА је пала под притиском и сва права на европска такмичења је дала – Евролиги.

То значи да су и Куп Рајмонда Сапорте (други по квалитету) и Куп Радивоја Кораћа (трећи по квалитету) такође прешли у власништво нове лиге, а за директора је постављен Ђорди Бертомеу.

Купови Рајмонда Сапорте и Радивоја Кораћа, у таквим форматима, постојала су још годину дана и од 2002. године спојени су у данашњи Еврокуп.

Сукоб између ФИБА и Евролиге, који је и данас актуелан, довео нас је до тога да се угаси Куп посвећен Жућку Кораћу и то је била шанса за Србију.

Србија не заборавља легенду

Пре тачно деветнаест година, на предлог Кошаркашког клуба Хемофарм из Вршца, Куп Србије понео је име легендарног кошаркаша, с обзиром да је претходно европско такмичење угашено.

Србија, и тада Црна Гора, добила је шансу да сваке године пред домаћом публиком евоцира успомене на Радивоја Кораћа, а од 2013. године победник добија реплику оригиналног трофеја који се додељивао од 1972. до 2002.

Тиме је реализована идеја Кошаркашког савеза Србије, коју су подржали челници Фиба Европа, да „Жућкова левица“ настави свој живот кроз српски Куп.

Куп се ових дана, сада већ традиционално, одржава у Нишу, у дворани Чаир, и за многе љубитеље кошарке у Србији ово је један од најрадоснијих викенда у календарској години.

Титули брани Црвена звезда која је пре годину дана у великом финалу победила Мегу.

Од репортера Спутњика из Ниша, Петра Тадића.

► Ниш дише кошарку – Спутњик на Купу „Радивој Кораћ“ /фото/

► Партизан без проблема против Земунаца – познати сви парови полуфинала Купа