Стефан Арсенијевић и Горан Гоцић о „новом храбром свету“: Како смо се заразили филмом /видео/

Јубиларно, 50. издање Феста представиће публици више од 80 филмова, под слоганом „Нови храбри свет“. Јубилеј је повод да се и организатори, и публика, па и сами учесници фестивала, осврну на његову прошлост, садашњост и будућност и да се запитају да ли је овај београдски „фестивал фестивала“ успео да сачува свој идентитет и треба ли да га мења.

О Фесту и његовом значају за нашу културу, за формирање и неговање заљубљеника у седму уметност - од филмских стваралаца и критичара до обичних филмофила, разговарамо с редитељем Стефаном Арсенијевићем, чији ће награђивани филм „Бановић Страхиња“ 25. фебруара отворити фестивал, као и с писцем и филмским критичаром Гораном Гоцићем, који ће на Фесту представити друго издање књиге о Емиру Кустурици „Бунт маргине“.

Уочи премијере „Бановић Страхиње“ на Фесту Стефан Арсенијевић у разговору за Спутњик каже да је веома узбуђен због сусрета с домаћим гледаоцима, који ће, како истиче, у филму инспирисаном једном од најлепших српских епских песама, уочити и неке слојеве који су за европску публику остали невидљиви. Посебно га радује то што ће у Београд, поводом премијере, допутовати главни глумци Ибрахим Кома и Ненси Менса-Офеи.

„Нови храбри свет“ – Да ли је Фест и даље „кућа филма“

Редитељ каже да му је велика част што се његов филм приказује управо на Фесту, фестивалу који је у великој мери утицао на то да заволи седму уметност, па и да јој се посвети као стваралац.

„Увек се сетим свог првог Феста 1992. године, када је селектор био Небојша Ђукелић. Радио сам у једној тинејџерској емисији на радију 'Пингвин', коју је водила Јасминка Петровић. Пошто сам пратио филм, моје колеге су помислиле да би било сјајно да пратим Фест и тако сам добио новинарску акредитацију за фестивал. То је била чаробна година на Фесту – отворила га је 'Вирџина' Срђана Карановића, који ми је касније био професор, приказани су филмови 'Деликатесна радња', Алмодоварове 'Високе потпетице', 'Телма и Луиз' Ридлија Скота, Вендерсов филм 'До краја света', 'Ноћ на земљи' Џима Џармуша... За мене је Фест био и остао некаква кућа филма, моје прво искуство које ме је заразило филмом'“, каже Стефан Арсенијевић.

Фест је и за Горана Гоцића био први велики пролаз ка магичном свету филмске уметности, а његов први сусрет с фестивалом догодио се 1976. године.

„Моја покојна тетка Сека ми је дала улазницу за филм 'Ајкула', сећам се да сам га гледао у Дому синдиката. И боље се сећам тог искуства него филма који сам гледао јуче, јер је то за мене био директан пренос с прве линије фронта новог америчког филма и један веома снажан доживљај“, истиче Гоцић.

На овогодишњем Фесту Гоцић ће публици представити друго издање књиге „Култ маргине“ о Емиру Кустурици, иначе, једном од овогодишњих добитника награде „Београдски победник“ за допринос кинематографији, која је изворно била објављена на енглеском језику 2001. године, а потом 2006. на српском.

Гоцић истиче да је друго издање проширено за педесетак страница, будући да је Кустурица „врло активан и вредан уметник који нон стоп ради нове филмове и пројекте“.

Пола века Феста – Омиљени фестивал за најширу публику

Наши саговорници се слажу у оцени да је Фест током протеклих пола века имао своје блиставе тренутке, као и периоде у којима је губио свој препознатљиви идентитет, али да је био и остао својеврсна тачка окупљања заљубљеника у седму уметност и омиљени фестивал за најширу публику.

„Времена су се променила. Некада је Фест био једини фестивал на којем је домаћа публика могла да види најбоља остварења светске кинематографије. Сада има много више фестивала, ту су и Фестивал ауторског филма, и Слободна зона, и Палићки фестивал, и Кустендорф... а много је већа и филмска продукција. Изазови су много већи и, признајем, да бих и сам имао дилему како да организујем један такав фестивал у свим тим околностима. Ипак, Фест је био и остао главни мејнстрим фестивал код нас и мислим да такав треба и да остане“, сматра Стефан Арсенијевић.

И Горан Гоцић каже да је тешко променити концепцију Феста, а не одузети му оно што је његов основни идентитет – „фестивал фестивала“.

„Селектори су данас укљештени између дистрибутера којима је главни интерес профит и потребе за правом уметношћу и престижом. Град и организатори су навикли да Фест има бројну публику, а ако селектор то не испрати, он је крив. Ипак, с обзиром на фестивале попут ФАФ-а, који данас нуде публици тај ексцентричнији филмски програм, Фест може да иде у комерцијалну страну“, сматра Гоцић.

Због чега је Фест и даље храм филмске магије, да ли треба да остане „фестивал фестивала“ или је његова будућност у ширењу и јачању такмичарског програма, који су филмови, али и сусрети, анегдоте, па и скандали остали утиснути у сећању наших саговорника на нека ранија издања Феста, како све већа окренутост публика ка стриминг платформама утиче не само на Фест него и на друге филмске фестивале - неке су од тема које можете чути и видети у видео-прилогу.