Ако хоћете мање НАТО-а, добићете више: Штап и шаргарепа за Русију на Минхенској конференцији

у Минхену се завршава конференција о безбедности на којој нису учествовали високи руски званичници. Главна тема, како се и очекивало, била је Русија. Изјава која је, можда, оставила, најјачи утисак је била генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга који је обећао повећање снага НАТО-а на границама Русије.

„Ако Русија жели да нас подели, добиће, заправо, потпуно супротно, добиће кохезивнију Северноатланску алијансу“, изјавио је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг на Минхенској конференцији о безбедности.

„Ако Русија жели мање (снага) НАТО-а код својих граница, добиће супротно – добиће више НАТО-а“, рекао је он.

Истовремено, генерални секретар НАТО поново је позвао Русију да повуче своје снаге са граница Украјине и отпочне дипломатске преговоре у циљу решавања кризе.

„Никада није касно да Русија одступи, обустави припреме за рат и започне дипломатске преговоре са Северноатлантском алијансом и савезницима НАТО како би се пронашло политичко решење“, закључио је Столтенберг.

Премијер Велике Британије Борис Џонсон је, међутим, истакао да је НАТО спреман да понуди председнику Русије Владимиру Путину гаранције да Алијанса није претња за Москву.

„Пред нама је пут, ако је председник Путин спреман. Можемо разговарати о претњама, које он, како тврди, види. Реално, сви знамо да су те претње илузија. Они су производ хронично погрешне представе Кремља о НАТО-у“, рекао је Џонсон на Минхенској конференцији.

Џонсон је објаснио да је НАТО мирнодопски и одбрамбени савез и додао да је Запад спреман да ради са Путином како би то доказао, спреман је да представи гаранције које тражи председник Русије.

По његовим речима, пре него што је Русија узела Крим 2014. године, НАТО није имао стално трупе нигде, источније од Немачке. Он је подсетио да је Северноатлантска алијанса пребацила снаге у Пољску и балтичке земље тек 2017. године, али и њихова бројка не може представљати претњу Русији.

Немачки канцелар Олаф Шолц је позвао на разговоре, истакавши да је дијалог са Русијом о безбедносним питањима могућ, упркос несугласицама.

„Наш задатак остаје да пронађемо начине, ма колико они били уски, који би довели до преговора... И упркос супротим мишљењима око већине текста, постоје важне информације... да су пожељни преговори о контроли наоружања, о транспарентности“, рекао је Шолц на конференцији.

Он је додао да би стране требало да „несугласице преточе у разговор”.

Крајем прошле године у светлу погоршања односа са Западом и заоштравања ситуације око Украјине Москва је предала Бриселу и Вашингтону нацрте докумената о безбедносним гаранцијама. Кремљ инсистира на прекиду војне сарадње НАТО-а са постсовјетским земљама, одустајања од отварања база на њиховим територијама, ограничавању распоређивања ударног наоружања код руске границе, повлачењу америчког нуклеарног оружја из Европе и неширењу НАТО-а на Исток. Русија је 26. јануара добила писани одговор, али су западни партнери игнорисали све основне тачке.