- Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

„Економске тајне“ лековитог биља: Лепа прича са југа Србије

CC0 / Пиксабеј / Невен
Невен - Sputnik Србија, 1920, 20.02.2022
Пратите насTelegram
Са свега 10 ари земљишта засађеним белим слезом у једној сезони може да се заради до 100.000 динара, док су улагања око 20.000 динара. Невен доноси мању добит, али су и мања улагања.
Цена од 800 динара за килограм очишћеног корена белог слеза разлог је што се за садњу те лековите биљке одлучује највећи број број задругара и коопераната задруге Заплањски засад из Гаџиног Хана. За килограм сувог цвета невена произвођачи су минуле сезоне добијали 600 динара, за килограм вранилове траве 150 динара, а за килограм першуна 140 динара, пише Агроклуб.
Према речима директора те задруге Зорана Илића, рачуница показује да се са свега 10 ари земљишта засађеног белим слезом у једној сезони може зарадити до 100.000 динара, док су улагања око 20.000 динара.
„Од свих лековитих трава које се узгајају на нашем поднебљу, бели слез захтева највећа улагања, али је и његова цена најбоља. Та биљка захтева ђубрење и два третирања заштитним средствима и отуда улагања од 20.000 динара за 10 ари“, разјаснио је Илић.

Бели слез најисплативији, невен најтежи за брање

Према његовим речима, међу задругарима и кооперантима доста је популаран и невен, који са 10 ари може да донесе приход од око 50.000 динара, а који захтева улагања од око 15.000 динара.
Бели слез је најтежи за чишћење јер може само ручно да се љушти, али је невен најтежи за брање, пошто се бере између девет и 16 сати, када је сунце најјаче и то сваког другог или трећег дана, од јуна до првих мразева“.
© Sputnik / СпутњикУзгајивачи морају да се придржавају упутстава за садњу које је прописао "Институт Јосиф Панчић"
Жалфија - Sputnik Србија, 1920, 20.02.2022
Узгајивачи морају да се придржавају упутстава за садњу које је прописао "Институт Јосиф Панчић"
Задругари Заплањског засада узгајају, али на мањим површинама, и вранилову траву и першун.
„Протекле две године нису ишле наруку узгајивачима лековитог биља. Епидемија вируса корона утицала је да поједина домаћинства одустану од узгајања, а поједини да смање засаде. Веома сушна прошла година утицала је да приноси буду за 40 одсто мањи у односу на 2020. Годину“, изјавио је Илић.

Гарантована зарада

Задруга Заплањски засад сада има 15 задругара и 50 оних који нису само са подручја Гаџиног Хана већ и из Димитровграда, Медвеђе, Аранђеловца, Врања, Јагодине, Зајечара и Ниша.
„Узгајањем лековитог биља могу да се баве власници пољопривредних газдинстава, а тај услов постоји јер све финансијске трансакције иду преко рачуна. Задругари и кооперанти не морају да се баве органском производњом, али потребно је да прођу одређену едукацију и да имају одређено искуство у обради земље, каже Илић.
Према његовим речима, производњу коопераната задруга редовно прати и на њивама, али и посредством фотографија.
Узгајивачи су обавезни да током године редовно фотографишу своје засаде и да их заједно са описом стања засада шаљу задрузи, која их потом прослеђује стручњацима „Института Јосиф Панчић“.
Како каже Илић, домаћинства морају да користе семе са декларацијом које им задруга обезбеђује и током продукције не смеју да по сопственом нахођењу користе ђубрива и заштитна средства.
Узгајивачи морају да се стриктно придржавају упутства за садњу и гајење које добијају од Института. Искључена је било каква могућност употребе недозвољених средстава због тога што се ово биље откупљује од сваког произвођача појединачно и појединачно анализира у лабораторији.
Према његовим речима, поред строгих правила производње, кооперанти не брину о продаји лековитог биља, јер задруга има уговорен пласман са поменутим Институтом.
Задругари и кооперанти немају ни дилему колико ће зарадити од продаје, јер још пре почетка радова на њиви буду обавештени колика ће бити цена једног килограма рода.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала