Опасна игра Америке: Циљ је да се Русија уздрма изнутра, а подваљују се - „терористи“

Информације о могућим теорористичким акцијама у руским градовима које је, без претходне размене обавештајних података са руским службама, пласирала америчка амбасада у Москви намењене су руским, а не америчким грађанима. Циљ је унутрашња дестабилизација Русије, а позадина рат информацијама

Упозорење које је амбасада САД у Москви упутила својим држављанима да размотре планове за евакуацију због могућих терористичких напада у већим градовима, укључујући Москву и Санкт Петербург, као и дуж руске границе са Украјином, портпарол Кремља Дмитриј Песков је прокоментарисао као неуобичајено и чудно.

Нешто исцрпнија била је Марија Захарова:

„Америчка дипломатска мисија изгубила је контакт стварношћу“.

Померање безбедносне кризе на Русију

Шта говори чињеница да САД нису са оперативним подацима које наводно поседују упознале и своје колеге у Русији, како „читати“ ова нова дипломатска и безбедносна правила игра, те коме су она намењена- америчким или руским грађанима?

Америчко упозорење није ништа друго него метода информационог рата која за циљ има изазивање панике код руских грађана и премештање фокуса безбедносне кризе са украјинског на руско тло, мишљења је Јасмина Андрић из Истраживачког центра за одбрану и безбедност.

Амбасада САД у Москви

© Sputnik / Максим Блинов

„Несумњиво да је ово покушај да се после свих санкција и опкољавања споља, Русија дестабилизује и изнутра. Да је у питању пласирање информације у пропагандне сврхе види се између осталог и по каналу информисања. Информација је пласирана преко амбасаде САД, а затим медија, а не обавештајним каналима. Права пракса би била да америчке обавештајне службе ове податке доставе руским службама без уплитања јавности. Уколико би дошло до некаквих инцидената у руским градовима они би у контексту ове најаве могли бити и подржани од стране САД“.

Мач са две оштрице- тероризам се увек враћа кући

Дојава о терористичким нападима америчку политику своди на ниво рада терористичке организације, сматра аналитичар Драгомир Анђелковић. Реч је, по њему, о прљавој игри која има за циљ не само да застраши руске грађане већ и да их конфронтира са властима.

„Ово је апсолутно непознавање руског менталитета. У тешким околностима Руси су се увек окупљали око власти, а никада јој се супростављали. Ова провокација која долази из америчке амбасаде сигурно неће постићи жељени резултат, и не сумњам да ће Руси на њу одговорити“.

Веза између САД и чеченских сепаратиста

У склопу ове приче индикативно је и подсећање на везу чеченских терориста са западним центрима моћи у време Бориса Јељцина.

„Симбиоза америчке политике и чеченског тероризма упозорава на опрез. Запад не само што је правио, он је и спашавао терористе и спречавао њихово изручење. По среди могу бити исте методе“, сматра Анђелковић.

На питање како у светлу ових догађаја објаснити чињеницу да су многи проказани терористи своје уточиште нашли на Западу, Андрићева каже да у појединим земљама не постоје јасни критеријуми шта јесте, а шта није тероризам већ се то одређује у складу са потребама.

„Државе попут Енглеске су селективне када је у питању нека непријатељска држава те терористи олако постају дисиденти, револуционари и борци за људска права. Уколико би иста дела извршили на простору те државе онда би наравно били терористи. На жалост, нису у питању изузеци већ правило у међународним односима по принципу - непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ“.

У Русији терориста - на Западу борац за људска права

У склопу овог питања новинар Бојан Билбија подсећа да је и Осама бин Ладен био најбољи амерички пријатељ док је радио за ЦИА и док је гађао руске авионе и хеликоптере, а онда када су се Руси повукли и када је народ у Авганистану помислио да са одласком Совјета може мирно да живи на својој земљи, показало се да није тако.

Излазак совјетских трупа из Авганистана

© Sputnik / Вячеслав Киселев

„Показало се да њима није страно да сарађују и подржавају људе који су у стању да неколико година касније разнесу добар део Њујорка. Они који су у Русији били оптужени за тероризам постали су борци за људска права, грађански активисти и безмало дисиденти“.

А од дисидента до Нобелове награде, закључује Билбија, пут није дугачак.