Нова америчка претња Русији: Удар на банке погодио би и Европу

Америка је прво Русији претила избацивањем из међународног платног промета (СВИФТ), потом онемогућавањем руским банкама да користе долар. Пошто је оцењено да би контраефекат могао да буде подједнако болан, сада је уследила нова претња раскидом односа америчких и руских банака који омогућавају међународна плаћања. Да ли је и она немогућа мисија?

Америка се огласила могућим новим пакетом санкција у случају „инвазије“ Русије на Украјину. Ако до тога дође биће прекинути односи између руских и америчких банака, који омогућавају међународна плаћања, пренео је Ројтерс.

Такве санкције имају за циљ да Русија у врло кратком року осети последице, пре свега раст инфлације и бег капитала, што би руску централну банку приморало да спасава своје банке, како је то објаснио члан Националног безбедносног већа Питер Харел.

Нова америчка претња

О томе су крајем јануара званичници администрације америчког председника Џозефа Бајдена разговарали са представницима највећих америчких банака - Сити групoм, Бенк оф Америка, Морган Чејса и Голдман Сакса. Како је тада известио Блумберг, бринуло их је питање хоће ли санкције против Русије створити сличне проблеме онима из 2018. године, попут поремећаја у глобалном ланцу снабдевања алуминијумом и пораст цена од 30 посто.

Да ли спуштена лопта и ограничавање санкција само на прекид односа одређених америчких и руских банака значи да су оне и реалније од претходна два предлога.

Економиста, др Иван Николић из Економског института подсећа на наше искуство са америчким санкцијама из деведесетих година прошлог века. Када вас једном искључе из финансијских токова потребно је, каже, време да се поново вратите или достигнете ранији ниво пословања.

Ипак, колико год то било могуће, он истиче да то не само да не би било добро по Русе, него ни по европске земље којима Русија много више значи у смислу тржишта и пословних односа и дотока енергената у односу на Америку.

Сбербанка је једна од неколико руских банака које би биле на мети предложених америчких санкција

© YT/Al Jazeera Balkans

Глобализација прави проблем

Не може се цео проблем свести на однос америчко-руских банака, напомиње он, истичући да су финансијски токови глобализовани као и робни и токови услуга. Њихова међузависност је висока, поготово када је реч о значајним међународним пројектима.

Такав интензитет санкција наметнут Русији у суштини није у интересу капитала, каже Николић за Спутњик, али и истиче да политика има своје интересе што је видљиво у случају гасовода Северни ток 2. Упркос томе што су бројне компаније погођене и финансијски трпе велику штету, пројекат је закочен и питање је шта ће бити.

Политика спремна на економску штету

„Политика је још увек моћнија од неких појединачних или партикуларних интереса па и ако се ради о тим великим моћним компанијама и оним са Волстрита, могуће је да дође до такве ескалације санкција које би и повратно имале снажног ефекта и на саме компаније које долазе из Америке и њене банке“, каже наш саговорник.

То је, сматра он, колатерална штета коју би оне могле да истрпе, јер је, како му се чини, интерес политике у овом тренутку изнад економског фактора, односно штете која ће настати.

Уколико дође до ових санкција неминовно би дошло до слабљења рубље после инфлационог притиска и врло брзог смањивања стандарда грађана.

„Али опет и ту, ја мислим, постоји полуга, односно још увек један простор који Русија може да користи да на неки начин одврати те који би кренули тим путем, јер би биле јако, јако изражене и негативне последице. Најпре за Немачку као стожера индустријског развоја Европе, а онда и за саму Европу . Значи удар би се огледао преко токова енергената, односно гаса и нафте чија цена би отишла у небеса и наравно то би се онда прелило на ионако високе цене незабележене у историји у овом тренутку. Неминовно би дошло до раста цена и осталих примарних производа, пре свега хране, претпостављам метала, а онда колико год руско тржиште било у стагнантном тренду, оно је ипак значајно за европске компаније“, истиче овај економиста.

Да није Европе

Русији је прећено и избацивањем из глобалног платног промета, СВИФТ-а, од чега се одсутало јер би то довело до колапса међународног тржишта

© Depositphotos.com / Funtap

Он сматра да би уколико би санкције довеле до рецесионих притисака то неповољно деловало на ионако лоше перформансе последњих годину, две и немачких компанија и других компанија из еврозоне које послују на руском тржишту.

„По саму Европу то никако није добро и ако иоле постоји разлог да се то не чини онда, верујем, да је тај аргумент најбитнији. И то одвраћа у овом тренутку. Иначе што се тиче саме Америке и тог интереса политике верујем да би они већ данас посегнули за таквим мерама“, закључио је саговорник Спутњика.

Оно што је сада извесно, а што су западни медији пренели после састанка представника највећих америчких банака и Бајденове администрације, позивајући се на неименованог америчког званичника, је да санкције на руски извоз нафте и гаса и искључење Москве из глобалног СВИФТ система није било на дневном реду.

Искључењем Русије из СВИФТ-а је раније прећено, али се од тога очигледно одустало. По оцени финансијских стручњака то би довело до потпуног колапса међународног тржишта поготово када су енергенти и сировине у питању, због чега би био погођен огроман број светских компанија.

Претходним се нису прославили

После се прешло на претње руским банкама да неће моћи да користе долар, које је изнео сам Бајден. Тај потез би по оцени професора банкарства на Економском факултету у Београду, др Ђорђа Ђукића, био не само невиђен у досадашњој монетарној историји, него нереалан и штетан по саму Америку.

„Треба имати у виду да америчка страна има интензивне трансакције са европским банкама, а оне опет са руским банкама, што говори да би та ланчана негативна реакција била вишеструка. Ја не верујем да ће банкарски кругови, како амерички, а пре свега Волстрит, тако и најмоћније европске банке остати неме на такву врсту опције која се сада разматра због једноставне чињенице да би њихово пословање било драстично угрожено“, изјавио је Ђукић недавно за Спутњик.