„Подземна железница“, сведочанство о једној од великих мрља америчке историје: Откривени нови детаљи

Археолози и историчари открили су нове детаље тајног система тунела, пећина и склоништа, познатог као „Подземна железница“, којим су Афроамериканци бежали од ропства у Америци 19. века.

Опасни пут на слободу, који је кроз тајне пролазе водио од америчких држава у којима је владало ропство, до оних држава у којима је оно било забрањено или до Канаде, детаљно је проучен захваљујући технологији као што су термални дронови или ласерски зраци.

Велики број људи успео је да се домогне слободе кроз „Подземну железницу“, која је била активна од 1830. године до избијања грађанског рата 1861, пише „Лајвсајенс“.

Најактивнија је била током једног од најбруталнијих периода у америчкој историји, када су белци у јужним државама рутински киднаповали, мучили и доводили у ропство људе из Африке и њихове потомке рођене у САД.

Будући да је тајновитост ове мреже била неопходна како би она могла да опстане, а људи да се домогну слободе, многи од њених детаља сматрали су се изгубљеним. Међутим, последња археолошка истраживања и анализа историјских архива бацају ново светло на систем који је многима значио не само слободу, већ и живот, а њиме се бави и четвороделна документарна серија која се емитује на Сајенс кабловском каналу.

Тајни путеви „Подземне железнице“ често су пратили природне водотокове, као и путеве и стазе који су били јавни. Водили су са југа у северне и западне државе САД, где је ропство било забрањено, али су захваљујући њима људи бежали и у Канаду, Мексико, Европу, на Карибе, наводи Сервис националних паркова САД.

Неки од њих данас су историјске знаменитости, али велики део био је непознат.

Научници су користили податке географског информационог система и упоређивали их са историјским картама како би мапирали нека од места из „Подземне железнице“. Тако је откривена тајна лука за чамце и бродове у Тексасу, из које су бегунци одлазили ка Мексику иако се приобаље реке на којој се налазила драстично променило током времена.

На Флориди је утврђено да је некадашња шпанска тврђава била важна станица „Подземне железнице“, а њени остаци откривени су захваљујући снимању тла инфрацрвеном технологијом.

На сличан начин у Канзасу и Онтарију нађени су делови „Подземне железнице“ који су били под земљом у градовима који више не постоје.

У Јужној Каролини, научници су користили магнетометрију, технику која мери мале промене у Земљином магнетном пољу, да би идентификовали одређене метале и нашли потонули брод Конфедерације, који је заробио Роберт Смолс. Смолс је успео да тим бродом, заједно са породицом, побегне из вода јужних држава у воде северних током Грађанског рата 1862.

Од помоћи су били и историјски записи, каже Ентони Коен, председник Менаре фондације, која је посвећена очувању сећања на „Подземну железницу“.

„Многи су мислили да не постоје записи о једној таквој тајној операцији, али истраживачи су успели да идентификују и открију велики број сведочанстава из прве руке која су показала како су људи градили, одржавали и користили тајне путеве за бекство“, каже Коен.

Како објашњава, такви записи постоје у причама, аутобиографијама, новинским извештајима, али и судским пресудама онима који су ухваћени приликом бекства или организације бекства.