Украјину може „разорити“ сопствена бомба

Необјективно је очекивати да Украјина, чак и када би уложила све своје ресурсе и напоре, може да направи нуклеарни програм у неком догледном времену, па је порука Зеленског о евентуалном повлачењу из Будимпештанског меморандума у суштини - потез очајника.

Овако научни сарадник Института за европске студије у Београду и професор по позиву Московског државног универзитета за међународне односе др Стеван Гајић гледа на поруку украјинског председника Владимира Зеленског на Минхенској конференцији о безбедности да би Украјина могла да одустане од свог вишедеценијског статуса не-нуклеарне нације и да анулира одлуку коју је донела када се одрекла свог атомског оружја после распада Совјетског Савеза.

Потези очајника

Према Гајићевим речима, Зеленски је заточеник политичке културе која се развила у Украјини од 2013. године, односно од „Мајдана“ до данас.

„Он једноставно не може да изађе из тог шаблона, јер ако погледамо шта је Зеленски говорио у предизборној кампањи, то је потпуно супротно ономе што сада ради. Тако да мислим да је са једне стране та претња о одустајању од не-нуклеарног статуса Украјине празна, а са друге стране додатно подиже већ високе тензије“, указује наш саговорник.

Такође, додаје Гајић, ефекат оваквих намера могао би да буде разарајући за Украјину.

„Русија не може да дозволи Украјина постане нуклеарна сила, јер је поента читавог комплета захтева Москве према НАТО-у и била у томе да се нуклеарна инфраструктура не приближава толико границама Русије. Ту се пре свега мисли на противракетни систем у Пољској и Румунији, док је последња „црвена линија“ Русије евентуално укључивање Украјине у НАТО. Украјина годинама тражи да буде примљена у НАТО, док се НАТО није оградио од самопроглашеног права да то и учини, тако да ова изјава украјинског председника никако није конструктиван потез у смеру смиривања ситуације, напротив, може само додатно да је ескалира“, напомиње Гајић.

Неодговорна и ризична изјава

Како каже, евентуално остваривање ове, у најмању руку неодговорне и ризичне претње и формални излазак Украјине из Будимпештанског меморандума, сасвим сигурно неће побољшати ситуацију ни за Зеленског ни за украјинску политичку елиту, тим пре јер нису кадри да нуклеарни програм направе и спроведу до краја у кратком року.

„Напротив, само ће додатно антагонизовати Русију јер Украјинци тиме, на неки начин, објављују да могу да набављају нуклеарне компоненте, што је додатна безбедносна претња. Русија на то неће пристати и ако буде морала вероватно ће то спречити“, сматра Гајић.

Ко су највећи губитници даљег заоштравања

На питање да ли ће оваква изјава украјинског председника наићи на одобравање водећих европских земаља и њихових лидера, Емануела Макрона и Олафа Шолца који инсистирају на томе да се ситуација у вези Украјине реши дипломатским путем, наш саговорник је јасан:

„Наравно да то неће наићи на њихово одобравање јер би, поред украјинске елите, највећи губитници даљег заоштравања били Немци и Французи због тога што би под формом „обезбеђивања њихове безбедности“ Американци практично поново окупирали Западну Европу. Мислим да тако треба тумачити и понашање Велике Британије после „брегзита“ и Сједињених Држава који стално, на неки начин, ситуацију додатно ескалирају, између осталог и слањем оружја у Украјину, као да желе да Русији не преостане друго решење осим уласка у Кијев.“

Гајић подсећа да је Немачка за време Ангеле Меркел била хегемон Европе, што је био први пут у историји да су Немци такву хегемонију остварили не-војним средствима.

„После Меркелове Емануел Макрон је хтео да се постави као нови лидер Европе, говорио је да је НАТО „мождано мртав“ и све је чинио у смеру трансформисања европског дела НАТО у европске оружане снаге. Због тога Француска и ствара читав низ савезништава у Европи, од којих је можда најозбиљније оно са Грчком, које излазе изван оквира НАТО и њихове заједничке команде. Међутим, уколико би Американци поново послали велике трупе у Западну Европу, НАТО би поново нашао смисао постојања и ови планови Европљана би пали у воду. Практично, Европа би изгубила суверенитет, односно њене највеће земље“, упозорава Стеван Гајић.

Владимир Зеленски је на Минхенској конференцији подсетио да је Украјина три пута покушавала да покрене консултације са државама гарантима Будимпештанског меморандума у склопу напора да се преиспитају услови тог договора, те да сада последњи пут позива на консултације. „Ако се консултације не одрже или не буду донете конкретне одлуке у вези са безбедносним гаранцијама за нашу државу, Украјина ће имати пуно право да верује да Будимпештански меморандум не функционише и да су све одлуке донете 1994. године доведене под знак питања“, рекао је Зеленски.