- Sputnik Србија, 1920
ДРУШТВО
Занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, Русије и остатка света

Мојсијева илузија: Трик на који наседне 80 одсто испитаника

CC0 / / Нојева барка (1846) – Едвард Хикс
Нојева барка (1846) – Едвард Хикс - Sputnik Србија, 1920, 24.02.2022
Пратите насTelegram
Колико је наводно, уочи великог потопа, јединки од сваке врсте животиња Мојсије повео са собом на Арку? Размислите добро јер ово није само брзи тест знања – гневни старозаветни бог кажњава људе поплавом џиновских размера и једино суво место на планети је дрвена барка коју таласи носе 40 дана, све док једна голубица не наговести крај катастрофе.
Ако сте одмах, или током описа потопа помислили на два слона, два мајмуна, две зебре… и одговорили „2“, решавате погрешно питање. Наиме, ако га пажљивије прочитате, можда ћете приметити да је оно постављено погрешно. Јунак библијског мита о потопу, који је на Арци спасао живи свет, није Мојсије већ Ноје, док је први био патријарх који је извео народ Израиља из египатског ропства.
Управо ово питање, са сасвим баналном грешком у имену библијског јунака, коришћено је у великом броју психолошких студија, а феномен да је већина људи уопште не примећује познат је као Мојсијева илузија. У оригиналној студији из 1981. под називом „From words to meaning: A semantic illusion“ чак 80 одсто испитаника насело је на овај трик.
Штавише, у оквиру овог истраживања, испитаници су прво питани о томе ко је Ноје, а ко Мојсије, да би потом, упркос томе што су претходно тачно одговорили, били заварани питањем с почетка овог текста. Илузија се јавља и када су испитаници упозорени да је могуће да нека питања нису тачно задата (показан им је пример питања с погрешним именом), као и кад нема временског ограничења за размишљање о одговору.
Кроз оваква тестирања истраживачи покушавају да открију колико људи критички посматрају свет, да ли обраћају пажњу на чињенице и колико су способни да запазе лаж која је вешто прикривена у контексту питања. Уз наведено, у истраживањима се користе и друга питања „са грешком“ као што су: „Које је националности Томас Едисон, изумитељ телефона?“ и „Шта је изговорио Луј Армстронг када је слетео на Месец?“
Могло би се рећи и да оваква истраживања нису етичка будући да испитивачи подваљују испитаницима који то од њих не очекују. Међутим, управо захваљујући њима сазнајемо о методама које се иначе користе као средство манипулације и ширења лажних информација. Ко зна колико пута смо, концентришући се на одговор, усвојили нетачне тврдње из питања о квалитету прехрамбених производа, лековима, као и разним другим штетностима и опасностима, пише портал „Наука кроз приче“.
Теоретичарке Елизабет Марш и Шарда Уманат дефинисале су 2014. године појам „занемаривање знања“ као феномен да нисмо увек у стању да призовемо и применимо знање које већ имамо, наводећи да је управо Мојсијева илузија такав пример.
У познатој студији објављеној 2000. године у журналу „Psychological Science“ наведени су механизми који доводе до Мојсијеве илузије – један је семантичка сличност (оба јунака, и Ноје и Мојсије, су библијски ликови), а други је извесна фонолошка сличност (имена почињу слоговима Мој и Ној).
На фотографији је уље на платну из 1846. године квекерског религиозног сликара Едварда Хикса које приказује улазак животиња у – Мојсијеву барку.
Очи - Sputnik Србија, 1920, 19.02.2022
ДРУШТВО
Данима људи на интернету гледају у белу тачку и препиру се – шта ви видите? /видео, фото/
Нелсон Мандела - Sputnik Србија, 1920, 05.12.2021
ДРУШТВО
Веома чудан психолошки феномен: Мандела ефекат
Људи - Sputnik Србија, 1920, 18.07.2020
Менталитет крда: Тест који је још средином прошлог века доказао како је манипулација једноставна
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала