Западна прича о дијалогу с Москвом само фасада за спремне „казнене мере“

Позивања ЕУ на дијалог с Русијом су била само фасада за већ спремне „казнене мере“, коментарише Милисав Паић, бивши дипломата, одлуку Савета Европе да привремено обустави чланство Русије. Он ипак сматра да је чињеница да је чланство само суспендовано доказ да канали с Русијом морају остати отворени, јер се тако велика сила не може игнорисати.

Иако је Брисел упорно Москву позивао на дијалог поводом дешавања у Украјини, иза леђа је, очито спремно држао неколико „казнених мера“, уколико се Русија не „опамети“, наводи за Спутњик Паић, директор Српског спољнополитичког круга.

Суспензија из СЕ "казнена мера", Москва много не брине

Једна од њих је, констатује он, и привремена суспензија Руске Федерације у Савету Европе. Но, то није први пут, јер је слично, подсећа он, Русија прошла и 2014. године током повратка Крима у састав Русије, да би пет година касније била враћена у СЕ.

Паић примећује да суспензија из СЕ није нешто због чега би се Москва много насекирала.

„Руси издвајају највише пара за СЕ и познато је да, док су били одсутни из ове организације, низ пројеката широм Европе није реализован управо јер СЕ није имала довољно новца. Они су их поново примили, иако је ситуација због које је суспендовани остала иста, дакле, ситуација са Кримом се није променила. Из тога видимо да је и ова садашња суспензија у ствари небитна, и да ће више да штети Европи, него самој Русији,“ оцењује Паић.

Да суспензија Русије у Савету Европе није много потресла Москву, да се закључити и из речи Дмитрија Медведева, заменика председника Савета безбедности Русије, који сматра да је управо та „згода“, плус санкције Русији - добра прилика да се ревидирају односи са неким државама. Руски сенатор Владимир Џабаров је дотле поручио да би због обустављања чланства Русије у СЕ та организација требало да јој врати годишњи износ од 32,5 милиона евра уплаћен почетком године.

Европа зна да не може без Русије

Паић, међутим, чињеницу да су Русију суспендовали, а не избацили из СЕ он тумачи као схватање да канали са Русијом морају да буду отворени.

„Не може једна тако велика сила да се игнорише, посебно што без Русије и уважавања њених интереса, не може да буде ни мира и стабилности у Европи,“ истиче Паић.

Он такође истиче да су европске институције само фасада моћи, а у ствари су само дебатно тело, које не може да утиче на политику Европе.

Наш саговорник сматра да иза оваквих одлука стоји више Америка, него сам Брисел, а сматра да је један од разлога за њу то што западне земље нису биле у стању да одговоре Русији на захтев за неширење НАТО-а ка истоку.

Према његовим речима, све што раде европске институције, раде зато што Британија и Америка то од њих захтевају, преко својих држава сателита у ЕУ.

Описујући тренутну ситуацију, Паић подсећа да је Запад већ неко време подстрекивао Украјину да силом поврати Крим и да спроведе акцију као што је то својевремено учинила Хрватска у Крајини уз помоћ Америке, Британије и Немачке.

Он напомиње и да је Америка предлагала Украјини ревизију Минских споразума, што значи да су саботирали све напоре из Москве да се ово сада горуће питање трајно реши.

„Русија је ставила велики улог као држава и пошто је доведен у питање кредибилитет њених захтева она је на неки начин доведена пред свршен чин и није имала другог избора већ да уради ово што је урадила,“ каже Паић.

Шта подразумева суспензија

Иначе, суспензија или „права представљања“ Русије у СЕ односи се на Савет министара, извршни део организације где седе дипломате 47 земаља чланица, и на Парламентарну скупштину Савета Европе. Русија остаје чланица Савета Европе и обавезана је према њеним конвенцијама, посебно Европској конвенцији за људска права, наводи се у саопштењу Савета, издатом после друге ванредне седнице Комитета министара о руско-украјинском конфликту.

Додаје се да суспензија није финална већ привремена мера која оставља отворене путеве комуникација. Русија је члан те 47-члане организације од 1996. године и има 18 посланика у Парламентарној скупштини.