- Sputnik Србија, 1920
ДРУШТВО
Занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, Русије и остатка света

„Чудовишна студија“: Експеримент на деци, чији су резултати деценијама скривани

CC0 / Pixabay / Девојчица
Девојчица - Sputnik Србија, 1920, 27.02.2022
Пратите насTelegram
Психолози и научници данас својим експериментима и истраживањима покушавају да открију информације које ће излечити болести, открити корен одређених поремећаја и побољшати опште здравље становништва. Међутим, експерименти на људима, посебно онима који су припадали маргинализованим групама, у прошлости су често прелазили етичке границе.
Један од најпознатијих експеримената преласка те линије је „Чудовишна студија“ (The Monster Study). Име није добила јер подразумева било каква чудовишта, али сама идеја је била толико застрашујућа колегама психолозима да су резултати годинама били скривани.

Шта је „Чудовишна студија“?

„Чудовишно истраживање“ спровео је др Вендел Џонсон. Џонсон је био логопед који је желео да сазна више о томе зашто се код поједине деце јавља муцање. Он је развио студију како би проверио да ли је муцање последица биологије или наученог понашања.

Када је спроведена „Чудовишна студија“?

Доктор Џонсон је спровео експеримент 1936. године на Универзитету у Ајови. Етици нису дали приоритет као што је то данас случај у психологији и научним експериментима.

Шта се догодило?

Џонсон је одабрао двадесет двоје деце сирочади као учеснике своје студије. Један број сирочади је имао проблема са муцањем, док је други део деце нормално говорио за свој узраст.
Сирочад су подељена у две групе, у којима се налазио једнак број деце која муцају и која не муцају. Једна од тих група била је означена као 'нормални говорници'. Остали су означени као „муцачи“. Током експеримента децу су третирали у односу на то у којој су групи ('нормални' или „муцачи“), без обзира да ли су муцали или не.
Џонсонов тим се састајао са децом сваких неколико недеља током пет месеци како би „проценио“ њихов говор. Деца у „нормалној“ групи похваљена су због своје способности доброг говора, чак и ако су заправо муцала или су имала проблема са говором. Деци у групи „муцачи“ речено је да лоше говоре, преноси Национална географија.
У јесен 1938. Вендел Џонсон је регрутовао једну од својих бивших студенткиња која је дипломирала клиничку психологију, двадесетдвогодишњу Мери Тјудор, која је била страствена, али плашљива, да се придружи експерименту. Она је требало да проучи да ли ће то што деци која не муцају говоре да муцају створити проблеме у њиховом говору. Универзитет је имао стални истраживачки однос са сиротиштем у Давенпорту у Ајови, па јој је Џонсон предложио да тамо ради на истраживању.
Џонсонова студија није само покушавала да изазове муцање код здраве деце, него је и покушавала истраживала да ли ће похвала помоћи деци која муцају да „нормално“ проговоре. Тјудор и још пет студената који су пристали да учествују слушали су свако дете како говори и оценили су их од 1 (лоше) до 5 (течно).
„Неспреман за разговор, али јасно показује проблем муцања“, написао је један од студената приликом оцењивања детета и његовог говора.
„Напетост, одуговлачење, експлозивност, понављање. То је све код муцача“, написао је други.
Тјудорова је написала да „верује да ће се с временом деца опоравити, али да су истраживачи на њих оставили трајни ‘утисак‘“.
Била је у праву.
У својој је дисертацији известила да је разговарала са децом која муцају и којима је говорила да заправо не муцају, те их подстицала изјавама попут: „Прерашћеш то (муцање), па ћеш моћи да говориш много боље него што сад говориш... Не обраћај пажњу на оно што други говоре о твојим говорним способностима јер не схватају да је ово само фаза“, написала је.
„Особље је закључило да имаш великих проблема с говором... Имаш многе симптоме детета које почиње да муца. Сваки пут кад осетиш да ћеш замуцати, мораш одмах да престанеш да говориш“, говорила је деци која су стављена у групу „муцача“ а која нису имала проблем с муцањем.
„Користи своју снагу воље... Учини све да спречиш муцање... Никада немој да говориш ако то не радиш како треба“, навела је она.
Након другог састанка с петогодишњом Нормом Џин Паг, Тјудорова је написала: „Било ју је јако тешко натерати да проговори, иако је пре месец дана говорила врло слободно. Још једна у групи, деветогодишњакиња Бети Ромп практички одбија да разговара“, пише „Њујорк тајмс“

Резултати „Чудовишне студије“

Деца која су означена као „нормална“ нису била много угрожена похвалама истраживача. А побољшање говора је примећено само код једног детета из ове групе које је муцало.
Деца у групи „муцача“ су прошла много горе. Нарочито она која нису ни имала проблем са муцањем, него им је само речено да имају. Од шесторо деце која су кажњавана због непостојећих проблема с муцањем, петоро је развило говорне проблеме. Извештаји показују да су се та деца повукла, а нека су потпуно престала да говоре. Та деца су тада имала само пет година.
Студија је осмишљена с најбољим намерама. Џонсон и његове колеге са Универзитета Ајова често су спроводили истраживања на себи и одраслим добровољцима у име проналаска лека за муцање.
Део истраживача који су учествовали у експерименту су били забринути да употреба сирочади прелази етичке границе.
Џонсон није био једина особа која је спроводила студије на маргинализованим групама у име науке – нацисти су радили исту ствар у Немачкој.
Већ тада, 1930-их година, „Чудовишна студија“ је према мишљењу многих прелазила етичку границу. Кориштење сирочади је било неприхватљиво. Чак ни особље сиротишта није било свесно што се заиста догађа. Након завршетка експеримента показало се да деца која су имала проблем са муцањем, које често са годинама само нестане, касније су патила од психолошким траума. Истраживачи су знали да за то постоји могућност.
Због етичких проблема, резултати студије никад нису објављени.
Исечак из документарног филма о експериментима над децом сирочићима у Данској уз подршку ЦИА - Sputnik Србија, 1920, 29.12.2021
СВЕТ
Тајни експерименти над децом сирочићима: Подржала их и ЦИА
Дете са мобилним телефоном - Sputnik Србија, 1920, 26.12.2021
Подкаст
Зашто деца не проговарају до четврте године | Спутњик интервју
Ученици - Sputnik Србија, 1920, 08.11.2020
Кинези су разумели: Пут ка моћној држави води преко школе
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала