Харуки Мураками открио својих пет омиљених књига

Харуки Мураками је један од најпознатијих живих књижевника. Рођен је у јапанском граду Кјото, 12. јануара 1949. године. Поред огромне популарности коју је стекао као књижевник, прилично отворено говори о свом процесу писања и дневним рутинама, међу којима се истичу трчање и слушање музике, нарочито џеза.

Када су у питању његове књижевне инспирације, ту је листа велика, али Мураками је на свом сајту успео да издвоји пет омиљених књига.

1. Френсис Скот Фицџералд – „Велики Гетсби”

Ако бих морао да издвојим само једну књигу која ми највише значи, без оклевања бих изабрао „Гетсбија“. Да није било овог романа, не бих писао овако како пишем данас, а могуће је да не бих уопште ни писао, мада то није сасвим сигурно.

2. Рејмонд Чендлер – „Дуго опраштање“

Филип Марлоу је Чендлерова фантазија, али он је стваран за мене. Ја преводим оне писце које волим да читам, па сам тако превео све романе Рејмонда Чендлера. Обожавам његов стил. Прочитао сам „Дуго опраштање“ пет или шест пута.

3. Франц Кафка – „Замак“

Први пут сам се сусрео са Кафкиним радом када сам имао 15 година, а то је била књига „Замак“. То је једна велика, одлична књига. Просто ме је шокирала. Свет који је Кафка описао у овој књизи био ми је тако стваран и нестваран у исто време да ми се чинило да су ми срце и душа покидани на два дела.

4. Фјодор Достојевски – „Браћа Карамазови“

Већина писаца има све слабије и слабије радове што су старији, али то није случај са Достојевским. Његова дела су била све већа и све боља временом. „Браћу Карамазове“ написао је крајем својих педесетих година. То је одличан роман.

5. Џ.Д. Салинџер – „Ловац у житу“

Ово је мрачна прича, веома узнемирујућа. Уживао сам у њој када сам имао седамнаест година, па сам одлучио да је преведем. Сећам се да је била смешна, али мрачна и упечатљива. Мора да нисам био најсрећнији када сам био млад.

Поред тога, Мураками на свом сајту наводи Рејмонда Чендлера, Курта Вонегата и Ричарда Бротигана као главне књижевне узоре.