- Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Пред њим је будућност: Колико је богат Донбас

© Sputnik / Александр Кряжев / Уђи у фото-галеријуУгаљ у складишту фабрике "Каскад" у Кемеровској области
Угаљ у складишту фабрике Каскад у Кемеровској области - Sputnik Србија, 1920, 27.02.2022
Пратите насTelegram
Кад се помене Донбас одмах се помисли на угаљ, али област због које већ годинама бесни рат у Украјини је богата и другим рудама а има и разгранат индустријски комплекс, као и значајне пољопривредне потенцијале.
Један од највећих басена угља у свету, моћна црна металургија и минерална база – и све се то налази у Донбасу, некад просперитетном региону бившег Совјетског Савеза, каже за Спутњик економски експерт Михаил Бељајев, објашњавајући зашто су Доњецк и Луганск важни.
Територија под административном управом Доњецке и Луганске народне републике износи више од 17.000 квадратних километара а према подацима из 2020.године овде живи нешто мање од четири милиона становника.

Познат по угљу

У Доњецку се експлоатишу камени и мрки угаљ. Доњецки басен угља је највеће налазиште каменог угља на територији Европе и заузима око 60.000 квадратних километара. Потврђене резерве износе од 10 милијарди тона.
Сада на територији Донбаса ради 115 рударских копова а производња износи око 70 милиона тона годишње. На бази експлоатације угља развијена је моћна црна металургија, као и машиноградња, хемијска индустрија, производња минералних ђубрива, као и грађевинских материјала.
Осим великих резерви угља, на територији Донбаса налази око 850 минералних налазишта и 40 врста сировина. Доњецк располаже и налазиштима других руда, рецимо, значајне резерве руде живе налазе се у Горловском округу. Такође, овде се налазе резерве камене соли, гипса, креде, грађевинског кречњака, јединствених сорти глине, доломита…

Моћан индустријски комплекс

Како каже Бељајев, генерално Доњецк и Луганск се тешко могу посматрати одвојено. Они су у време Совјетског Савеза били јако моћан индустријски комплекс. Тамо је била развијена и машиноградња, и научно-техничка база која ју је опслуживала.
Према речима експерта, када је Украјина била у оквиру СССР-а, Донбас уопште није био сиромашан, док је Доњецк називан градом милиона ружа. Био је један од најудобнијих и најпогоднијих градова за живот, а занимање рудара је било престижно: рудари су имали високе плате и разне повластице и живели знатно изнад просека у СССР.
Опадање је наступило с распадом СССР кад је Украјина постала самостална земља. И поред тога, 2013.године Доњецка и Луганска област су учествовале са 16 одсто у БДП Украјине, а улога Донбаса у индустријској производњи земље била је већа него било ког другог региона.

Пољопривредни потенцијали

У Донбасу је била развијена и пољопривреда будући да, како подсећа Бељајев, климатски и земљишни улови у Украјини погодују тој грани привреде.
„По правилу, где је развијена индустрија и постоје погодни климатски услови истовремено се развија и пољопривреда. То је аксиом“, каже експерт и додаје да су у Донбасу развијени и сточарство (свињарство и живинарство) и повртарство, као и производња пољопривредне механизације.
Како наводи саговорник, пољопривреду у Донбасу тренутно држе сеоска газдинства, док је пад индустрије је велик. Користи се застарела опрема, јер није било никаквих улагања, па је потребна модернизација.

На реду обнова

Према речима саговорника, сада када су Доњецк и Луганск постале самосталне републике, а пошто се заврши војна операција, доћи ће на ред обнова привреде ове две републике на самосталним основама.
Уверен је, каже, да ће доћи до васпостављања интеграционих веза са Русијом, о чему говори и потписани споразум о међусобној помоћи и пријатељству.
„Предстоји период опоравка, а за то заинтересоване и Доњецка и Луганска република, као и Русија. Кад се смири политичка ситуација и када се све врати у нормалу, у тандему са руском економијом све ће се врло брзо обновити. То ће бити од користи и за Доњецк и Луганск. Притом, са стране Русије, то неће бити чиста донација и доброчинство, него обострана корист“, каже Бељајев.
Према његовом мишљењу, ако оживи привреда, појавиће се радна места, повећаће се зараде а тиме и животни стандард. Пошто неће морати да се ради од нуле, јер основа ипак постоји, то значи да постоје услови да се ће се проблеми реше доста брзо и ефикасно, уверен је он.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала