Украјинска криза обара стандард у Европи и подиже цене у Србији

Иако су најновија ситуација на релацији Русија-Украјина и додатне санкције Запада Русији представљени као догађај који може значајно да угрози светску привреду, на њу ће се то одразити у ограниченом обиму, пре свега у зависности од раста цена енергената, сматра економски аналитичар Бојан Станић.

Првенствено ће то осетити житељи Европе и то реалним падом стандарда, каже за Спутњик Станић који је помоћник директора аналитике Привредне коморе Србије.

Било је довољно да прође неколико сати по објављивању одлуке председника Русије Владимира Путина о признавању независности Доњецке Народне Републике (ДНР) и Луганске Народне Републике (ЛНР) и да цена нафте на берзама оде у вис, а да се стрмоглаве цене деоница.

Угроженост привреде због украјинске кризе

На почетку трговања на берзи у Лондону цена барела нафте је порасла за 3,71 долар на 99,1 долар, а на америчком тржишту барелом се трговало по 95,72 долара, што је 4,41 долара више него дан раније, јавио је Би-Би-Си, подсећајући да је Русија, после Саудијске Арабије, највећи извозник нафте у свету и највећи произвођач природног гаса.

„Санкције које би присилиле Русију да испоручује мање нафте или природног гаса снажно би утицале на светску економију“, упозорила је за британски јавни сервис Су Трин, директорка одељења за макростратегије у глобалној корпорацији Манулајф инвестмент менаџмент (Manulife Investment Management) која се бави управљањем финансијама.

У којој мери ће најновија ситуација утицати на глобалну, али и европску и српску економију већ оптерећену последицама пандемије?

Неупоредиво са пандемијом

По оцени саговорника Спутњика, због медијске слике најновија дешавања су представљена као врло компликован догађај који може значајно да угрози светску привреду, али се, по његовом мишљењу, она не могу поредити са оним последицама по привреднње токове које је изазвало већ прво закључавање током пандемије ковида.

Санкције које би присилиле Русију да испоручује мање нафте или природног гаса снажно би утицале на светску економију

CC0 / /

Станић сматра да ће у фокусу најновије ситуације бити енергенти, односно цена нафте и гаса, које су као последица ранијих трендова од почетка године већ порасле 25 процената. Поред тога, по његовом виђењу, може доћи и до додатног раста цена хране због тога што су у и Русија и Украјина значајни извозници житарица. Он подсећа да смо и до сада због последица пандемије, уз прошлогодишњу сушу, имали континуиран раст цена хране. Од почетка године је такође бележен раст цена житарица, кукуруза 10 одсто, али и пшенице и сојине сачме. Он, међутим, сматра да ће кључну, детерминишућу улогу у новом расту цена ипак имати енергенти.

Мењање политичких односа у свету

„Оно што је такође чињеница је да ми сада имамо геополитички потрес који у дугом року може да промени политичке односе у свету, а свакако самим тим и економске, из простог разлога што ово може да погоди европску привреду, а америчку не толико. Евроспка привреда ће у намери да санкционише Русију и смањи зависност од њених енергената имати додатне трошкове набавке гаса ван Русије“, истиче наш саговорник.

На констатцију да је Немачка која је мотор европске привреде већ у рецесији после два узастопна квартална пада њене економије, Станић је мишљења да ће пројекције привредног раста Европе које су биле планиране за 2022. годину и земаља ЕУ које имају значајну сарадњу са Русијом бити ревидиране наниже и то из два разлога.

И даље ће увозити руске енергенте

„Пре свега, уводе се додатне санкције, што ће вероватно, енергенте које Европа увози поскупети. Око 40 одсто потреба за гасом ЕУ подмирује из Русије и 25 одсто потреба за нафтом. Међутим, чињеница је да и уз оспоравање гасовода Северни ток 2, нико и даље не говори да ће бити прекинут увоз енергената из Русије“, каже овај економски аналитичар.

Ово ће бити трошак за Европу, али колико видимо, политичари у Европи су спремни на тај трошак зарад остваривања политичких циљева у складу са договором са Сједињеним Америчким Државама, истиче он.

Домаћинско пуњење резерви

Када је Србија у питању, Станић очекује да се и код нас наставе инфлаторни притисци. Он подсећа да је раст цене енергената, хране, основних животних намирница довео до тога да је јануарска стопа инфлације процењена на 8,2 процента, што је највише од 2013. године. Указује, међутим, и на пројекцију Народне банке Србије да ће се инфлација стабилизовати до краја године и да би просечна могла да буде око 4,0 процента.

Због ситуације у Украјини Србија може да очекује додатне политичке притиске да се сврста на једну страну

CC0 / Marijanana /

Како ће се ствари одвијати незахвално је прогнозирати, јер нам је, подсећа он, са врха државе предочено да можемо да очекујемо додатне политичке притиске да се Србија сврста на једну страну.

У садашњој ситуацији добро је, сматра, што је Србија већ раније домаћински реаговала пунећи своје робне резерве како би, с обзиром на инфлацију, касније била мање изложена ценовном расту и избегла висок трошак набавке.

Само без ценовних шокова

Како сада ствари стоје тај сукоб између Запада и Русије ће трајати неко време и што се тиче цена енергената и хране, тешко да ће се оне вратити на преткризни ниво, каже Станић.

Тренд раста цена је, како истиче, неминован, само да не буде ценовних шокова, какав је био на пример онај крајем прошле године са ценом електричне енергије. Онда би привреда, како сматра, могла да се прилагођава.

На питање како ће све то да се одразити на појединца, на потрошаче, како ће излазити на крај у оваквој ситуацији, овај економски аналитичар сматра да ће сигурно доћи до реалног пада стандарда.

Пад стандарда

„Просечне стопе раста наших доходака неће моћи да надокнаде стопе раста инфлације и зато ће реална куповна моћ становништва благо да пада. Не мора, међутим, да значи да ће то бити настављено у дужем року и да ће се прелити и у 2023. годину. Чињеница је, међутим, да се цене одражавају и на проблеме у набавци материјала за производњу. Преко 70 одсто компанија које смо анкетирали забележило је значајан раст цена импута за производњу, а око 40 процената анкетираних компанија је одлучило да повећа цене својих производа“, каже Станић.

Компаније ће, додао је он, један део трошка морати да пребаце на потрошаче.

Саговорник Спутњика ипак закључује да је, судећи по реторици аналитичара који се баве украјинском кризом, сукоб већег интензитета мање вероватан и да ће се та дешавања свакако свуда одразити на привреду, али у ограниченом обиму.