Све што наука зна о сновима

Снови су дуго сматрани алатом за прерађивање информација прикупљених током дана, а све више истраживања то потврђује. „Ноћу мозак метафорички гута, вари и ослобађа се информација, баш као што црева чине с храном”, објашњава клинички психолог Рубин Најман, специјализован за медицину интегративног спавања и сањања на Универзитету у Аризони.

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, који нико не може да угаси.

„Оно што мозак сачува постаје део онога што јесмо”, али много тога о сновима и даље је непознато. Представљамо вам малобројне чињенице до којих је наука до сада успела да дође.

Сви сањамо током целе ноћи спавања

Вероватно сте од некога чули да се снови дешавају само током РЕМ фазе спавања. Међутим, ми константно сањамо, каже Најман.

Ми смо, додуше, више фокусирани на сан током РЕМ фазе, али то што у осталим фазама +„не видите” сан не значи да га нема.

Како ноћ одмиче, периоди РЕМ спавања се продужавају, па се већина снова догоди током последње трећине периода спавања, преносе Вијести.

Инсекти и рибе немају РЕМ фазу

Иако се неки снови дешавају ван РЕМ фазе, идентификовање „брзих покрета очију”, како се још зове та фаза, код других врста врло је тешко. Међутим, познато је да сви сисари и рептили, као и неке птице заиста имају РЕМ фазу, па то значи да вероватно и сањају.

Мање су шансе да ћете се сетити сна ако вас буди аларм

Траума коју доживите када вас пробуди аларм може изазвати заборављање сна који вам је до малопре био у мислима.

Најбољи начин да запамтите шта сте сањали јесте да дозволите себи да се полако пробудите. Само се немојте превише трудити да запамтите сан, „јер што га више јурите, то ће лакше побећи”, каже Најман.

Људи који памте снове имају другачију активност мозга

Студија из 2014. показала је више спонтане активности у појединим деловима мозга код људи који се редовно сећају својих снова, у поређењу с људима код којих то није случај.

Разлике нису постојале само током спавања, него и у будном стању испитаника.

Ранија истраживања показала су да особе које памте снове такође више реагују на звукове током спавања (и на јави) него људи који не памте снове.

Ваше тело реагује на снове на исти начин као на јави

Помало је чудно када се пробудите љути на некога због нечег што је урадио у сну. Међутим, биолошки, има смисла што ваша осећања остају с вама чак и кад отворите очи, каже Најман.

Рецимо, може се десити да вам порасте крвни притисак, или број откуцаја срца, баш као и у неком стресном сценарију дешавања на јави.

Сањамо у реалном времену

Упркос миту да снови трају свега неколико делова секунде, у стварности трају од 20 до чак 60 минута, каже Најман.

Они које сањате почетком ноћи су краћи, а касније постају све дужи.

Кошмари нису увек везани за страхове

Кошмари су застрашујући, али страх није једино што их покреће. Студија која је обухватила 331 особу, открила је да ружне снове могу изазвати и осећај забринутости, конфузије, туге и кривице.

Истраживање је такође показало да мушкарци чешће имају кошмаре везане за физичку агресију и насиље, док се женски фокусирају на конфликте с другим људима.

Ваши снови нису чудни ако их ви тако не доживљавате

„Када сањате, без обзира на то колико је ‘чудно’, вероватно немате такав осећај. Тек кад се пробудите, делује вам да је сан чудан”, каже Најман. Поредити „чудан” сан са јавом је као поредити различите навике у исхрани у две сасвим различите културе, каже он.