- Sputnik Србија, 1920
ДРУШТВО
Занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, Русије и остатка света

Ретке болести могу да се открију код беба још пре рођења

CC0 / Pixabay/MedicalPrudens / Ултразвучни преглед у трудноћи
Ултразвучни преглед у трудноћи - Sputnik Србија, 1920, 01.03.2022
Пратите насTelegram
Код половине особа са ретким болестима први симптоми се јављају већ на рођењу или у раном детињству. С обзиром на то да је 80 одсто ретких болести генетског порекла, др Ивана Јоксић, генетичарка из Гинеколошко-акушерске клинике „Народни фронт“, објашњава које болести могу да се открију још док је беба у мамином стомаку.
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, који нико не може да угаси.
Особе са ретким болестима и њихове породице суочавају се са истим проблемима – тешко се успоставља дијагноза, не могу да пронађу информације о болести, о лечењу. Када и добију дијагнозу, не постоје научна истраживања, лекови, помагала. Ако и има лекова, прескупи су. Оболели су често искључени из здравствене заштите, чак и када имају дијагнозу.
Генетичарка др Ивана Јоксић наглашава да се бројне болести могу пренатално дијагностиковати.
„Пренатална дијагностика је у почетку била осмишљена пре свега са циљем дијагностике Дауновог синдрома, али захваљујући напретку технологије, данас је могуће открити бројне урођене болести. Између осталог и спиналну мишићну атрофију и цистичну фиброзу, неке од најпознатијих болести за које је јавност чула“, напомиње др Јоксић.
Свакој трудници се саветује да иде на редовне прегледе и свакој се саветује да уради скрининг тестове на основу којих се утврђује којим женама је потребно дијагностичко тестирање.
Скрининг тестови имају свој ниво поузданости, али су зато дијагностички тестови практично 100 одсто поуздани, наглашава генетичарка.
„Дијагностичка тестирања у трудноћи јесу инвазивна јер се инвазивним методама добијају узорци. У зависности од старости трудноће, ти поступци могу подразумевати биопсију постељице или узорковања плодове воде, односно амниоцентезу. Али ма колико су те процедуре инвазивне, то су процедуре ниског ризика, и реалан ризик за компликације износи око 0,2 до 0,5 одсто“, додаје генетичарка.
Наше лабораторије су доста напредовале у протеклих пар година и данас је већину скрининг тестова могуће урадити и у нашој земљи, напомиње др Ивана Јоксић.
У Клиници „Народни фронт“ уведено је доста нових метода које омогућавају да се из једног узорка уради дијагностика на 700 микрорелационих микродупликационих синдрома, односно, такозвана, молекуларна кариотипизација.
„Значи да видимо промене у смислу вишка или мањка генетичког материјала које се, рецимо, гледањем под микроскопом не могу дијагностиковати. Ти синдроми су јако чести и јако бројни и спадају у ретке болести. Ми смо тренутно једини центар у Србији који то ради“, наглашава др Јоксић, преноси РТС.
ДНК ланац - илустрација - Sputnik Србија, 1920, 29.12.2021
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Од кога из породичног стабла наслеђујемо највише гена
Ланац ДНК - Sputnik Србија, 1920, 18.01.2017
У Украјини рођено дете са генетским материјалом трију родитеља
Модел ДНК молекула - Sputnik Србија, 1920, 14.01.2022
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Генетичари оповргли ставку из Дарвинове теорије
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала